ВОДУ НЕ ТРЕБА ДАТИ ПРИВАТНИЦИМА

Снабдевањем водом и шинским саобраћајем могу да се баве и приватници.Уговорима о концесији или јавно-приватном партнерству држава ће приватнику дати одрешене руке да управЉа овим сектором који је досад био искЉучиво у надлежности локалних самоуправа. На тај начин ће се, сматрају у Самосталном синдикату комуналних делатности, отворити врата и за повећање цена услуга.

Све ово предвиђено је изменама Закона о комуналним делатностима, који је по хитном поступку усвојен крајем прошле године, а са чијим одредбама се синдикалци нису сагласили. Они сматрају да ће то проузроковати и смањење броја запослених, али и пад квалитета комуналних услуга.

“Приликом израде основног текста Закона, са надлежнима је постигнута сагласност да те, изузетно важне делатности, остану у искЉучивој надлежности јавних комуналних предузећа”, каже Милан Грујић, председник тог синдиката.

“И поред тога, измене су усвојене”.

Наш саговорник наглашава да је недопустиво дозволити приватницима да управЉају јавним добром као што је пијаћа вода. Многе послове они су већ преузели, као што су изношење смећа, погребне услуге или градски превоз у Београду и Деспотовцу.

Стручњаци истичу да су се Енглези "опекли" предајом енергије у приватне руке, а Белгијанци су имали лоше искуство са водоводом. У Румунији и Бугарској је, неконтролисаним уласком приватног капитала, држава изгубила контролу над комуналном инфраструктуром, док су и Мађарској раскидање концесије са приватником платили пет милиона евра, јер грађани нису могли да плаћају воду.

“У областима где ће се услуге грађанима побоЉшати наравно да треба укЉучити и приватнике”, каже он.

“Међутим, за послове водоснабдевања то може довести до наглог повећања цене услуга које грађани не могу да плате, што ће довести до њихове нередовности и недоступности”.

Грујић објашњава да је уз сагласност локалне самоуправе и раније део посла у водоснабдевању могао да ради и приватни сектор, као што су, рецимо, производња, дистрибуција или одржавање, али газдовала је држава.

“Сада ће приватник бити задужен за целокупан посао и самим тим моћи ће да диктира цену”, каже он.

“То је недопустиво када је реч о водоснабдевању”.

Професор Грађевинског факултета у Београду Бранислав Ђорђевић сматра да водоснабдевање никако не сме да дође у руке приватника.

“То је разарање система и свуда у свету је овај процес ишао у обрнутом смеру, од приватног ка јавном”, каже проф. Ђорђевић. Један од првих покушаја десио се још пре петнаестак година, када је на челу престонице био Ненад Богдановић. Тада се говорило о продаји "Београдског водовода" за шестоструко мањи износ него што је он у том тренутку вредео.                                                      Извор:Новости