ЗАКОН О АГЕНЦИЈСКОМ ЗАПОШЉАВАЊУ

(предлог одредба припремио др. Томан експерт из Словачке у оквиру пројекта Твининг)

 

На основу Одлуке Председништва Савеза самосталних синдиката Србије у радну групу испред СССС, за израду нацрта овог закона одређени су: Вељко Милошевић, председник Самосталног синдиката енергетике и петрохемије Србије и Меланија Петач, дипл. правник у СССС.

 

Радна група за израду нацрта овог закона формирана је Решењем министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 07.03.2016. год.

 

Радна група је пошла од предложеног текста експерта из Словачке и до сада је одржано шест састанака.

 

Ова материја дефинисана је и Директивом 104/2008/ЕЗ  ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА И ВЕЋА

19.11.2008.

И Конвенцијом МОР-а број 181. о приватним агенцијама за запошљавање која је 20.02.2013. године ратификована доношењем Закона о потврђивању Конвенције.

 

У Републици Србији материја запошљавања, повећања запослености и спречавање дугорочне незапослености регулисана је Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености. Овим законом одређено је да послове запошљавања обавља Национална служба за запошљавање и Агенције за запошљавање.  

Привремено запошљавање (или колоквијално, "изнајмљивање радне снаге") израз је који означава уступање запосленог послодавцу од стране агенције која је специјализована и регистрована за такву делатност. Ово није нови правни институт, али је на просторима бивше СФРЈ постао популаран и донекле правно регулисан тек у последњих десетак година. Република Србија нема регулативу која би уредила ово специфично питање, док је у окружењу ситуација различита.

У Словачкој, Словенији и Хрватској материја запошљавања преко агенција регулисана је Законом о раду.

 

Сврха израде овг закона је регулисање рада преко агенција и да се осигура заштита радника запослених код Агенција за привремено запошљавање осигурањем начела једнаког поступања. Односно основни услови рада и запошљавања за раднике запослене код Агенције за привремено запошљавање за време трајања њиховог уступања послодавцу кориснику морају најмање бити једнаки условима који би на те раднике били примењиви да их је на исто радно место директно запослио послодавац корисник. Директива захтева постојање упоредивих услова.

 

Што се тиче послова које би обављала Агенција, односно њене делатности, неопходно је да она обавља само делатност привременог запошљавања (на ово посебно обратити пажњу јер су Агенције сада регистроване за обављање разних делатности а између осталог и делатност привременог запошљавања). На овај начин би се решило питање послодаваца који се праве да нису Агенције, али се између осталог баве и лизингом радне снаге.

 

Основни принцип запошљавања преко Агенције је привременост, што значи да запошљавање преко агенција може да буде на привременим пословима (замена одсутног на боловању), а никако на радним местима која су ситематизована код послодавца корисника. Неопходно је и ограничити трајање привременог упућивања (на пр. на 24 месеца и то највише до 4 пута код истог послодавца корисника може да се обнавља да би се запослени третирао као упућени запослени), као и безбедност и здравље на раду..

 

Постоје тројни уговори јер су у питању три субјекта (агенција, послодавац корисник и упућени запослени). Уговор о раду запосленим који се упућује закљкучује са Агенцијом и мора да буде на неодређено или одређено време.  Агенција исплаћује зараду упућеном запосленом, плаћа доприносе и порезе и пријављује га на обавезно осигурање, затим агенција је одговорна и исплаћује штету запосленом за повреду на раду ( те ово мора потпуно јасно и прецизно да буде регулисано законом).

 

Послодавац корисник мора да има све податке и уговоре о запосленима који се упућују код њега на рад (за потребе инспекције). Агенција је одговорна за заштиту података о личности упућених запослених. Агенција је дужна да омогући удруживање и колективно преговарање за упућене запослене, стручно усавршавање и обуку за потребе послодавца корисника.

 

Директива ЕЗ не забрањује да Агенција за свој рад узима провизију од послодавца корисника (што се регулише уговором између њих, али се забрањује да Агенција узима провизију од упућеног запосленог (јер се не ради о посредовању), те рад упућених запослених преко агенција за послодвца корисника мора да буде скупља варијанта него да је директно запослио код себе радника. Такође треба прецизно регулисати и колико упућених запослених Послодавац корисник може да запослл у односу на број запослених код њега.

 

Неопходно је прецизно и што више одредити потребне услове за добијање лиценце за рад Агенције, како би се елиминисале ташна машна агенције, значи ограничио број агенција, јер је потребно да на тржишту опстану само озбиљне Агенције. Ово је неопходно и из разлога исплате зараде упућеним запосленима.  Тако на пример ако желимо да ограничимо приступ овој делатности само озбиљним играчима потребно је да уведемо и обавезу Агенције да добијање лиценце мора и да плати (Словачка 1500 ЕУР-а, одређени депозит или банкарска гаранција). Дозволу за рад никако не треба давати на неодређено време, већ треба ограничити рок на одређено време, а затим је обнављати (на чему инсистира и МОР). Такође треба регулисати и питање одузимања лиценце и услове за то. Како би се Агенције регистровале у АПР-у, који је јавна база података, ту би требало да буду доступни и подаци о броју упућених радника, подаци о вршењу прекршаја агенција. Агенције морају имати забрану учествовања у јавним набавкама (у складу са Директивом). Ово је све неопходно како би се у старту онемогућила злоупотреба од стране Агенција и на тај начин елиминисали све оне које за озбиљан бизнис.  

 

Београд 6.07.2016. год.

                                                                                        

                                                                                       Савез самосталних синдиката Србије

                                                                                        Одељење за правне послове

                                                                            Меланија Петач, дипл. правник