ЗАКОН О ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010 и 38/2015)

 

И ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

  1. Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређују се: послови и носиоци послова запошљавања; права и обавезе незапосленог и послодавца; активна политика запошљавања; осигурање за случај незапослености и друга питања од значаја за запошљавање, повећање запослености и спречавање дугорочне незапослености у Републици Србији.

ИИ ПОСЛОВИ ЗАПОШЉАВАЊА

  1. Послови запошљавања

Члан 6

Послови запошљавања, у смислу овог закона, јесу:

  1. обавештавање о могућностима и условима за запошљавање;
  2. посредовање у запошљавању у земљи и иностранству;
  3. професионална оријентација и саветовање о планирању каријере;
  4. спровођење мера активне политике запошљавања;
  5. издавање дозволе за рад странцу и лицу без држављанства, у складу са законом.
  6. Носиоци послова запошљавања

Члан 7

Послове запошљавања обавља Национална служба за запошљавање (у даљем тексту: Национална служба) и агенција за запошљавање.

  1. Агенције за запошљавање

Члан 20

Агенцију за запошљавање (у даљем тексту: агенција) оснивају правна и физичка лица ради обављања послова запошљавања, и то:

  1. обавештавања о могућностима и условима запошљавања;
  2. посредовања у запошљавању у земљи и иностранству;
  3. професионалне оријентације и саветовања о планирању каријере;
  4. спровођења појединих мера активне политике запошљавања, на основу уговора са Националном службом.

Агенција не може да се бави запошљавањем малолетних лица, као ни запошљавањем на пословима са повећаним ризиком, у складу са прописима који уређују одговарајућу област.

Агенција не може за време штрајка да посредује у запошљавању на пословима учесника штрајка, осим ако није обезбеђен минимум процеса рада у складу са законом.

Члан 21

Дозволу за рад агенцији издаје Министарство на основу писменог захтева, ако агенција испуњава услове у погледу:

  1. просторне и техничке опремљености;
  2. стручне оспособљености запослених.

Дозвола за рад може се издати агенцији која има запослено најмање једно лице са високом спремом.

Под стручно оспособљеним лицем сматра се лице које има најмање средњу спрему и положен испит за рад у запошљавању.

Просторне и техничке услове за рад агенције, услове у погледу стручне оспособљености запослених, као и програм, садржину и начин полагања испита за рад у запошљавању прописује министар надлежан за послове запошљавања.

Министарство води регистар издатих дозвола.

Члан 22

Агенцију не може основати, нити у њој послове запошљавања може обављати лице које је:

  1. осуђивано за кривично дело на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци, у периоду од три године након издржавања казне;
  2. оснивач агенције којој је одузета дозвола за обављање послова запошљавања, у року од три године од дана одузимања дозволе.

Члан 23

По прибављеној дозволи агенција се уписује у регистар надлежног органа, након чега може почети са радом.

Ради обављања послова запошљавања на одређеној територији агенција може образовати подручне јединице, које морају испуњавати услове за добијање дозволе из члана 21. овог закона.

Члан 24

За издавање дозволе за рад агенција плаћа накнаду чију висину утврђује Влада.

Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана користе се за финансирање активне политике запошљавања.

Члан 25

Дозвола за рад агенције издаје се за период од пет година и може се продужити.

Члан 26

Министарство одузима дозволу за рад агенцији ако она:

  1. престане да испуњава услове из члана 21. овог закона;
  2. врши послове запошљавања у супротности са овим законом.

Дозвола за рад се одузима агенцији и ако је њен оснивач осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци.

Агенцији којој је дозвола за рад одузета из разлога предвиђених у ставу 1. тач. 2. или ставу 2. овог члана, иста се може поново издати протеком рока од три године од дана одузимања.

Члан 27

Национална служба може, на основу поступка јавних набавки, ангажовати агенцију ради извршавања појединих послова запошљавања, у складу са Споразумом о учинку.

У случају из става 1. овог члана, права и обавезе Националне службе и агенције утврђују се уговором.

4.1. Посредовање у запошљавању

Члан 44

Посредовањем у запошљавању, у смислу овог закона, сматрају се послови повезивања лица које тражи запослење са послодавцем ради заснивања радног односа или другог радног ангажовања.

Послови посредовања у запошљавању обухватају:

  1. повезивање понуде и тражње на тржишту рада;
  2. прелиминарну селекцију лица која траже запослење, узимајући у обзир услове за рад на одређеном послу код послодавца, као и врсту и ниво образовања, занимање, знања и вештине и радно искуство лица које тражи запослење;
  3. саветовање усмерено на избор одговарајућих послова и технике активног тражења посла;
  4. утврђивање индивидуалног плана запошљавања са незапосленим;
  5. упућивање лица које тражи запослење послодавцу ради избора за заснивање радног односа или другог радног ангажовања.

У поступку посредовања у запошљавању незапослено лице има предност над лицем које тражи промену запослења.

Незапослени који остварује право на новчану социјалну помоћ у складу са законом, има право на накнаду трошкова слања пријаве за запослење, као и трошкова јавног превоза ради разговора о запошљавању са послодавцем.