ЗАХТЕВ ЗА ПРОШИРЕНО ДЕЈСТВО ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

н/р проф. др Зорана Михајловић, потпредседница Владе РС и министарка

Предмет: ЗАХТЕВ ЗА ПРОШИРЕНО ДЕЈСТВО ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије захтева од ресорног Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да образложен Предлог синдиката да се Посебан колективни уговор за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр.  27/2015, 36/2017 - Анекс I и 5/2018 - Анекс II) примењује на све послодавце који обављају комуналну делатност на територији Републике Србије упути Влади Републике Србије на разматрање и усвајање, по прибављеном мишљењу Социјално-економског савета.

Образложење

1) Формални услови за подношење овог Захтева - активна легитимација

 Према члану 257 Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017, 113/2017 и 95/2018), Влада може да одлучи да се колективни уговор или поједине његове одредбе примењују и на послодавце који нису чланови удружења послодаваца - учесника колективног уговора.

Одлуку из става 1. овог члана Влада може донети ради остваривања економске и социјалне политике у Републици, у циљу обезбеђивања једнаких услова рада који представљају минимум права запослених, односно да би се ублажиле разлике у зарадама у одређеној грани, групи, подгрупи или делатности које битно утичу на социјални и економски положај запослених, што има за последицу нелојалну конкуренцију, под условом да колективни уговор чије се дејство проширује обавезује послодавце који запошљавају више од 50% запослених у одређеној грани, групи, подгрупи или делатности.

Одлуку из става 2. овог члана Влада доноси на захтев једног од учесника у закључивању колективног уговора чије се дејство проширује, на образложени предлог министарства надлежног за делатност у којој је закључен колективни уговор, а по прибављеном мишљењу Социјално-економског савета.

На основу, наведеног става 3. члана 257. Закона о раду, подносилац овог захтева, је активно легитимисан за подношења овог захтева,  не само што је један од учесника у закључивању наведеног Посебног колективног уговора, него и правно обавезан својим Статутом и другим актима који уређују његово програмско деловање, те је, стога, и поставио Захтев, како је наведено у предмету овог захтева.

Доказ: Неспорно

2) Правно релевантно чињенично стање од значаја за одлучивање  о оправданости разлога за доношење наведене Одлуке Владе Републике Србије

Према ставу 4. члана 257. Закона о раду, уз захтев за проширење дејства колективног уговора, подносилац је дужан да достави доказ о испуњености услова из става 2. члана 257. Закона о раду.

У том смислу, као што је наведено, у ставу 2 члана 257 прописано је да одлуку из става 1. члана 257. Закона о раду, Влада може донети ради остваривања економске и социјалне политике у Републици, у циљу обезбеђивања једнаких услова рада који представљају минимум права запослених, односно да би се ублажиле разлике у зарадама у одређеној грани, групи, подгрупи или делатности које битно утичу на социјални и економски положај запослених, што има за последицу нелојалну конкуренцију, под условом да колективни уговор чије се дејство проширује обавезује послодавце који запошљавају више од 50% запослених у одређеној грани, групи, подгрупи или делатности.

Према члану 2. наведеног Посебног колективног уговора, оснивач јавних предузећа у комуналној делатности је јединица локалне самоуправе, односно градови и општине на територији Републике Србије.Запослени је лице које је у складу са Законом о раду засновало радни однос са послодавцем. Послодавац је јавно предузеће, које је основано за обављање комуналних делатности одређених законом којим се уређује ова област.

Према члану 3. наведеног Посебног колективног уговора, комуналне делатности су делатности одређене законом којим је уређена комунална делатност, као и друге делатности од локалног интереса које су као такве одређене одлуком јединице локалне самоуправе, у складу са законом којим се уређује комунална делатност.

Према члану 5. Закона о комуналним делатностима ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018), комуналну делатност могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект.

Дакле, из наведеног следи да се наведени Посебан колективни уговор примењује само на права, обавезе и одговорности запослених код Послодаваца, који су  јавно предузеће, а која су основана за обављање комуналних делатности одређених законом којим се уређује ова област, а НЕ ПРИМЕЊУЈЕ СЕ НА ДРУГЕ ПОСЛОДАВЦЕ, КОЈИ ОБАВЉАЈУ КОМУНАЛНУ ДЕЛАТНОСТ, коју комуналну делатност, може обављати поред јавног предузећа, сходно члану 5. Закона о комуналним делатностима, и привредно друштво, предузетник или други привредни субјект.

У ставу 2 члана 257 Закона о раду, утврђени су услови за примену Посебног колективног уговора и на послодавце који нису правно обавезни истим Колективним уговором, односно одлуком „репрезента њихових права и интереса у преговорима са репрепрезентивним синдикатом“ /подносилац овог захтева је применио наведени термин због тога што члан 257. став 1. Закона о раду, прописује термин „удружење послодаваца“ који правно није применљив у конкретном случају/, и то:

1) ради остваривања економске и социјалне политике у Републици, у циљу обезбеђивања једнаких услова рада који представљају минимум права запослених, односно да би се ублажиле разлике у зарадама у одређеној грани, групи, подгрупи или делатности које битно утичу на социјални и економски положај запослених што има за последицу нелојалну конкуренцију, из разлога како даље следи:

Истоветност обављања послова од стране запослених у комуналној делатности захтева једнаке минималне услове рада, који се успостављају овим Посебним колективним уговором, из разлога значаја комуналних делатности како за привреду и грађане Републике Србије, односно како је прописано у члану 1. Закона о комуналним делатностима, „исте су од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица те су стога и делатности од општег интереса“.

Економска политика Република Србије, у овој области, јесте обављање ових делатности ради остварења циља из члана 1. Закона о комуналним делатностима, било путем јавних предузећа које оснива локална самоуправа, било путем поверавања послова комуналних делатности другим субјектима. Према члану 6. Закона о комуналним делатностима, јединица локалне самоуправе је дужна да се у поступку поверавања обављања комуналних делатности руководи начелима конкуренције, економичности, ефикасности и заштите животне средине.

Са друге стране, социјална политика Републике Србије, не само у овој, већ и у другим областима, јесте остварење животног стандарда достојног човека, односно остварења социјалне правде, како је и Република Србија, одређена у члану 1. свога Устава. Колективни уговори, па и овај Посебни, управо имају за циљ остварење ове социјалне правде, односно минималне услове рада, јер се општим и појединачним правним актима код Послодавца, ова минимална права могу увећавати.

Ради обезбеђења једнаких услова рада у комуналној делатности, који представљају минимум права запослених код  правних субјеката, у субјектима, на које, се, сада, примењује наведени Посебан колективни уговор, и у субјектима, који обављају комуналну делатност, а на које,се, САДА, НЕ ПРИМЕЊУЈЕ наведени Посебан колективни уговор, а ради остварења економске и социјалне политике Републике Србије, сматрамо да је потребно да се исти примењује на све послодавце који обављају комуналну делатност.

Послодавци које сада обавезује наведени Посебан колективни уговор јесу сва јавна предузећа у комунално-стамбеној делатности чији је оснивач локална самоуправа, и која запошљавају 95% запослених, чиме запошљавају више од 50% запослени у комуналној делатности, чиме је испуњен услов из члана 257 став 3 Закона о раду.

Доказ: Неспорно

            По потреби биће достављени докази.

                                                                        Председник

                                                                      мр Милан Грујић