УРЕДБА О НАЧИНУ И УСЛОВИМА ЗА ОТПОЧИЊАЊЕ ОБАВЉАЊА КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ

 

     Влада Републике Србије је 14. фебруара 2018. године, на основу члана 4. става 5. тачка 2. Закона о комуналним делатностима донела УРЕДБУ О НАЧИНУ И УСЛОВИМА ЗА ОТПОЧИЊАЊЕ ОБАВЉАЊА КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ, која је истог дана објављена у Службеном гласнику Републике Србије бр.13, а ступа на снагу 22.02.2018.

         Пословно удружење КОМДЕЛ је сачинило коментар на донету уредбу, који Вам преносимo у скраћеној верзији.

     У односу на првобитну намеру да се уредбом обухвати већина комуналних делатности, како је стајало и у тексту Предлога уредбе, број комуналних делатности обухваћених уредбом на крају је ипак смањен. Наиме, у процедури међуминистарског усаглашавања, поједини ресори у Влади су ставили одређене примедбе и резерве на високо постављене захтеве око услова за обављање појединих комуналних делатности. Тим поводом ресорно министарство је преко СКГО (Сталне конференције градова и општина) и КОМДЕЛ-а, као асоцијација локалних самоуправа и комуналних предузећа, спровело анкету чији је циљ био да се пре разматрања на Влади још једном провери стање на терену.

         Резултати анкете су показали да значајан број комуналних предузећа тренутно не би био у стању да испуни захтеване услове и сходно томе ресорно министарство определило се за опрезнији приступ, тако да је на крају уредбом обухваћено 6 комуналних делатности и то:

(1)    градски и приградски превоз путника у делу који обухвата јавни линијски превоз путничким бродом, скелом и  чамцем за привредне сврхе;

(2)     управљање гробљима и сахрањивање;

(3)     погребна делатност;

(4)     обезбеђивање јавног осветљења;

(5)     димничарске услуге и

(6)     делатност зоохигијене.

        Резултати анкете су показали да су првобитно предложени услови за отпочињање обављања три комуналне делатности – управљање отпадом и одржавање чистоће и зеленила на јавним површинама, за добар број наших комуналних предузећа, недостижни.

         Посебно су били недостижни за комунална предузећа из мањих општина. Ресорно министарство је видевши резултате анкета у потпуности уважило разлоге и прилагодило предлог тако да су за сада делатности на којима је било највише одступања, изузете. Међутим, то што комунална предузећа не  могу  да  испуне услове је само по себи забрињавајуће и на свој начин говори о недовољним кадровским и техничким капацитетима комуналних предузећа. То је тренутно можда и највећи проблем са којим се мора суочити и који у интересу свих, треба хитно решавати.

Основна регулатива уредбе

         У општем делу уредбе регулисана је процедура која се највећим делом односи на садржину и форму захтева који јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект, подноси министарству надлежном за послове комуналних делатности. (члан 3 уредбе).

Захтев се подноси за сваку комуналну делатност појединачно, а треба да садржи следеће обавезне елементе:

1) пословно име подносиоца захтева;

2) седиште подносиоца захтева;

3) извод о регистрованим подацима из надлежног регистра;

4) порески идентификациони број подносиоца захтева;

5) назив комуналне делатности на коју се захтев односи.

         У последњем ставу члана 3 речено је да подносилац захтева подноси захтев за проверу испуњености услова за отпочињање обављања комуналних делатности министарству надлежном за послове комуналних делатности пре доношења одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о поверавању обављања комуналне делатности.

         У члану 4 побројана су следећа документа чији се оверени преписи подносе уз захтев:

1) оснивачки акт;

2) општи акт којим је утврђена систематизација радних места;

3) уверења надлежног пореског органа којим се потврђује да су

    измирене све пореске обавезе и обавезе по основу доприноса;

4) акт надлежног органа којим се потврђује да законски заступник  подносиоца  захтева није правноснажно осуђиван за кривично дело које га чини недостојним или неподобним за обављање комуналне делатности;

5) доказ о одговарајућем броју стручно оспособљених кадрова појединачно за сваку комуналну делатност у складу са овом уредбом;

6) доказ у погледу техничког капацитета појединачно за сваку комуналну  делатност у складу са овом уредбом;

7) доказ о уплати републичке административне таксе за издавање решења.

      У делу Уредбе којим се прописују минимални услови које морају да испуне вршиоци комуналних делатности за отпочињање обављања поједине комуналне делатности проверавају се кадровски и технички капацитети.

Зашто комунална предузећа немају довољно техничких и кадровских капацитета ?

         Чињеница да добар број комуналних предузећа не би могао да испуни захтеване услове, сама по себи је забрињавајућа и отвара питање зашто је то тако и зашто се уопште дозволило да дођемо у ту позицију?

         Слабљење капацитета комуналних предузећа је резултат тога што је у последњих 10-так година замрла инвестициона активност. О недопустиво ниском нивоу јавних инвестиција у општинама и градовима говори и прошлогодишњи извештај Фискалног савета о стању у локалним јавним финансијама.

         Цене комуналних услуга као један од основних извора за финансирање инвестиција су убедљиво међу најнижима у региону. Све до 2012-те године цене су биле и под додатном контролом Републике, а у том периоду забележен је највећи реални пад и заостајање које до данас није надокнађено. Такве неекономске цене наравно да немају нити могу имати у себи акумулацију, а није редак случај да у ценама нема чак ни амортизације из које би се финансирале макар минималне инвестиције у замену дотрајале и израубоване опреме. Данас су капацитети и техничка опремљеност комуналних предузећа мањи него што су били, па утолико не чуди то да добар  број  ових предузећа нема довољно техничких капацитета и не би могао да испуни првобитно дефинисане услове из предлога уредбе.

         Други проблем је што и кадровски капацитети комуналних предузећа већ деценијама уназад и из године у годину слабе. Више је разлога за то, али евидентно је да се у комуналним предузећима  погоршава старосна  па и квалификациона структура,  стручно усавршавање и оспособљавање је запостављено, а врхунски стручњаци траженијих профила у комунална  предузећа одавно немају интерес да дођу нити долазе.

         У последњих неколико година од када су донети рестриктивни прописи у области запошљавања, укључујући и забрану запошљавања која је на снази још од децембра 2013-те, ситуација је још гора. Комунална предузећа доведена су у позицију да више не могу да  обезбеде  довољно кадрова чак и на оним најосетљивијим радним местима која су кључна за обављање основних делатности. Ови рестриктивни прописи се у пракси „заобилазе“ преко разних модалитета привременог радног ангажовања које у суштини није резултат привремене већ трајне потребе за радницима који обављају послове на основним делатностима. У тим околностима не постоји нити може да се води кадровска политика која је у предузећима која обављају делатност од општег интереса и те како потребна. Тим пре што су евидентни проблеми и у сегменту зарада и награђивања.

         Зараде у комуналним предузећима су паралелно са номиналним умањењем од 10% замрзнуте на нивоу из новембра 2014., а запослени у јавним предузећима су једини део јавног сектора коме није допуштено да у ових неколико година, ни за један једини проценат изврше номинално повећање тако умањених и замрзнутих зарада. Све више запослених у јавним комуналним предузећима спало је на то да прима минималну (гарантовану) зараду. Тиме су распони у примањима смањени (негде потпуно елиминисани) тако да радници који раде на сложенијим и одговорнијим пословима додатно губе мотиве за рад. Ово уједначавање примања додатно поспешују додаци и накнаде за које су се у поступку преговарања око колективних уговора изборили репрезентативни синдикати, а који се исплаћују независно од радних учинака и линеарно (сви добијају исти износ).