ОКРУГЛИ СТО О ЈАВНО-ПРИВАТНОМ ПАРТНЕРСТВУ

Округли сто о јавно – приватном партнерству

За ЈПП нема места у водоснабдевању, депонијама, гробљима  и у оним деловима  где локална самоуправа не може у кратком року да обезбеди алтернативе

У време одржавања „РСИК 2018“ организован је  Округли сто о јавно – приватном партнерству у комналним делатностима. С обзиром на значај теме, било је присутно више учесника. Међу њима су, поред синдикалних представника, били и дирекотри комуналних предузећа, али и председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, и заменик   градоначелника  Београда Горан Весић и помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић. На значај теме указао је и председник Синдиката комуналаца Србије Милан Грујић, који је био и  модератор на овом скупу у Бечићима. Запажени уводничари били су Лазар Крњета, из „Комдела“ и Зоран Лазић, бивши помоћник министра за рад.

Ако нисмо задовољни са тим како нам раде јавна предузећа, нагласио је Крњета, поставља се питање шта је алтернатива? Држава у јавно - приватним аранжманима (ЈПП) задржава утицај, али је он много мањи.Улазак приватног капитала  у јавна предузећа, објашњава Крњета, значи губитак посла, пошто је делатност поверена неком другом. Такође, опредељењем за ЈПП могу се решити капиталне инвестиције, али тада не може да се рачуна на ЕУ фондове који су доступни само јавном сектору

Према речима Крњете, најразвијеније државе задржале су пуну контролу над базичним комуналним сервисима. Са стпостотним  државним капиталом су комунална предузећа у Словенији, Шведској, Аустрији ... Већински државна комунална предузећа су и у Француској, Италији...  Што се тиче земаља у транзицији, објашњава Крњета, Мађарска, Румунија и Бугарска су „потрчале“ и дале у концесију водоводе и друге базичне делатности, али су се убрзо и покајали (раскинути ЈПП у Будимпешти, Сегедину, Софији...).У  ширем региону не постоји ниједан ЈПП аранжман  за кога би се могло рећи да је пример добре праксе.

                                              Јавно - приватно партнерство у Србији   

У Србији је било покушаја ЈПП ( Нови Сад), али на срећу, додаје Крњета, водоводи су остали државни. Код управљања отпадом у 24 локалне самоуправе (16%) склопљени су ЈПП аранжмани на 25 година. Неки од њих су потпуно пропали (Смедеревска Паланка, Мало Црниће, Петровац на Млави ...), неки су отворили конфликте, а неки функционишу мање више без већих проблема. Код даљинског грејања, Зајечар са својим покушајем доживео је дебакл, али прича око грејања није завршена. Тренутно су мете: управљање отпадом, пречишћавање отпадних вода, јавна расвета, паркинг сервиси, градски и приградски превоз.  У Београду је у току процедура успостављања ЈПП аранжмана по моделу конкурентског дијалога   са одабраним стратешким партнерима из Француске и Јапана. После свега, закључује Крњета, да бисмо могли да се боље одредимо, више не морамо да гледамо друге државе.

 Крњета сматра да ЈПП аранжмане не би требало успостављати   у водоснабдевању,  депонијама,   гробљима, и у оним делововма где локална самоуправа не може у кратком року да обезбеди алтернативе. То су све делатности чије обављање је непосредно везано за коришћење комуналне инфраструктуре. Јавно приватни аранжмани, објашњава Крњета, могли би да се успостављају у  примарној и секундарној сепарацији комуналног и амбалажног отпада, производњи (не и дистрибуција) топлотне енергије, градском и приградском  саобраћају , зоохигијени, пијачним услугама, паркинг сервисима,чишћењу улица и одржавању јавног зеленила  и јавној расвети.

                              Циљ Социјално економског савета   

О законској регулативи, Социјално економском савету (СЕС) и развоју културе преговарања  успешну прзентацију је имао Зоран Лазић. Закон о социјално економском савету донет је 2004, а СЕС је почео да ради 2005. године.  Циљ СЕС-а, објаснио је Лазић, је успостављање и развој социјалног дијалога о питањима од значаја за остваривање економских и социјалних слобода и права човека, материјалног, социјалног и економског положаја запослених и послодаваца и услова њиховог живота и рада,  развој културе преговарања и подстицање мирног решавања колективних радних спорова.  СЕС има 18 чланова и то по шест представника Владе Србије, представника репрезентативних синдиката и репрезентативних удружења послодаваца.

Област деловања СЕС-а, истиче Лазић, је да доставља Влади Републике Србије ставове о питањима: развоја и унапређивања колективног преговарања; утицаја економске политике и мера за њено спровођење на социјални развој и стабилност; политике запошљавања; политике зарада и цена, конкуренције и продуктивности, приватизације и друга питања структурног прилагођавања; заштите радне и животне средине; образовања и професионалне обуке; здравствене и социјалне заштите и сигурност. СЕС разматра нацрте закона и предлоге других прописа од значаја за економски и социјални положај запослених и послодаваца и о њима даје мишљење министарству које је припремало закон. По Пословнику Владе рок за достављање мишљења на нацрт/предлог акта је 10 дана, односно 20 дана за системски закон. Уколико се мишљење не достави у овом року, сматра се да је оно позитивно

Поред СЕС Србије, оснивају се и социјално економски савети на локалном нивоу, и тако унапређује социјални дијалог.Уз учешће свих партнера они разматрају догађаје од  значаја за социјално-економски положај запослених, развој привреде, унапређење  квалитета живота. Организују заједничке семинаре, округле столове и слично.Такође, воде  заједничке акције и разговор о свим темама које су од интереса за неког од социјалних партнера, и који  доводе до договора о начину живота и рада у локалној средини, а тиме и до напретка и успешнијег развоја привреде, бољег рада локалне самоуправе у пружању услуга грађанима, задовољног радника и већег стандарда.

Учествујући у расправи, Орбовић је рекао да материјални и социјални положај радника у комуналном сектору мора да се побољша, с обзиром  да „за комуналце нема слободних дана, јер раде и за дане викенда и празника“.

„Зараде свих запослених у Србији, па и комуналаца, су на ниском нивоу, против чега се СССС годинама бори и врши константан притисак на власт и послодавце како би оне биле повећане, а запослени могли да живе од свог рада“.

„Исто је и са минималном зарадом, коју је Влада Србије недавно увећала за 8,6 одсто, иако о томе није било консензуса на Социјално економском савету, јер смо ми тражили повећање од најмање 10 одсто. Међутим, иако нисмо задовољни њеном висином, позитивно је што она расте, као и то што се влада обавезала да у наредне три године ’минималац’ достигне трошкове минималне потрошачке корпе“, рекао је Орбовић.

                                    Рестриктиван приступ ЈПП у Београду

Обраћајући се учесницима округлог стола, Горан Весић је рекао да му је изузетна част што је позван на овај догађај јер, како је навео, радити у комуналном систему значи имати привилегије једнако колико и ограничења.

– Привилегија је јер радите за државу, а ограничење је због тога што је ваш статус регулисан законима и део сте управе. Тако да када је реч о комуналном систему, не постоје две стране између запослених и послодаваца, већ само једна на којој смо сви ми и с друге стране грађани који од нас очекују добру услугу. То је наша обавеза – рекао је Весић.

 Весић се осврнуо и на рестриктиван приступ јавно-приватном партнерству у комуналном систему, уз изузетак депоније у Винчи, што ће у будућности омогућити да „Градска чистоћа” у потпуности промени филозофију и начин рада. То значи да ће више морати да се окрене ка рециклажи и сепарацији отпада, што ће умногоме утицати на будући развој предузећа.

– Кад је реч о осталим предузећима, избегавали смо јавно-приватна партнерства. Политика је таква да покушавамо да сами водимо наш комунални систем и да не правимо грешке које су неки европски градови правили – истакао је Весић, наводећи пример Будимпеште која је продала свој водовод па га затим откупљивала.

Он је најавио посебан приступ ГСП-у и његовом реструктурирању, као и предстојећу набавку око три стотине нових возила.

– Полако ћемо уводити наша јавна предузећа за излазак на тржиште, али то неће бити науштрб комуналних услуга – истакао је Весић и напоменуо да би такве послове могли да обављају „Зеленило”, „Инфостан”, „Београдске електране”, али и „Водовод” за који већ постоји идеја да заједно са будимпештанским изађе на тржиште.

                                        Лоша кадровска политика

Бобан Мартиновић, председник Градског одбора Синдиката комуналаца у Пожаревцу, је против било каквог облика приватног партнерства у комуналним делатностима. Он сматра  да приватни капитал није решење  за оздрављење комуналних предузећа.  Опцију да  је то једино решење за спас комуналног сектора, истакао је Мартиновић, заступају  они исти људи који су годинама уништавали комунални систем.

„ Првенствено мислим на разне локалне политичаре који су се ређали као на покретној траци на власти, по градовима и општинама, уназад двадесет година. Проблеми у комуналним предузећима директно потичу од превеликог уплива нестручних политичара на локалу, који имају директну контролу над предузећима па тако имамо ситуацију да се огроман новац троши за разне политичке интересе и апетите локалних политичара. Док на једној страни имамо мањак радника у основној делатности, присутно је партијско  запошљавање ‘кадрова’ са огромним платама.   Огроман новац одлази на такозване подизвођаче радова који   лако добијају тендере и који су повезани са влашћу.У надзорним одборима обично седе представници коалиције, пресликана политичка власт људи без икаквог радног искуства који незнају ништа о комуналним предузећима али имају доста некаквог политичког искуства. У таквој једној добро организованој политичкој мрежи, политичких и неких  других интереса, нема живота и напретка у комуналним предузећима”, каже Мартиновић.

Улога синдиката, истиче Мартиновић, је велика јер има подршку европских колега, који су прошли трноввит пут приватног  партнерства.  Синдикат мора  да укаже на све ове штетне појаве у комуналним предузећима јер је то кључни проблем због чега је готово цео комунални систем на коленима.