Вести са интернет портала везане за Синдикат, раднике, послодавце, законе

ВЕСТИ НА ДАН  5. јули 2016.

Анкета Удружења синдиката пензионера: Подижу кредите, још нижи животни стандард 
Камараш: Сменили су ме синдикалци 
Шта је остало иза клозинга с Кинезима 
Ко кога јури у „Јури” 
Очекују договорени састанак са Вучићем 
Реформа јавног сектора и државних предузећа главна тема
Радничка солидарност и синдикални плурализам  
Нагодба је увек боља од парнице 
Да се не забораве животи дати за слободу
Верхејн: ЕПС запањујућ, највеће плате, услуга осредња
Лазард почео анализу предузећа Аеродром Никола Тесла 
Чадеж: Отварање поглавља веома важан сигнал за инвеститоре  

Анкета Удружења синдиката пензионера: Подижу кредите, још нижи животни стандард

Извор: Политика.рс

Обимна анонимна анкета Удружења синдиката пензионера Србије о утицају смањења пензија на свакодневни живот показује огорченост најстаријих грађана, који у 63% случајева издржавају чланове своје породице.

Значајно смањење квалитета у погледу исхране, културе и бањског опоравка.

Анкета којом је обухваћено 1.705 најстаријих грађана из 70 општина Србије показала је да 89,9 одсто испитаника не подржава одлуку владе о смањењу пензија, док 86,1 проценат не прихвата одлуку Уставног суда да је смањење пензија законито.

Анкета је потврда и да код 90 одсто пензионера, један или два члана породице има седам до 10 евра дневно за све трошкове, као и да је код пензионера који живе у заједници у 83,1 одсто случаја осиромашен породични буџет, а у 63,6 процената издржавају чланове своје породице.

Један испитаник са Вождовца на пример каже да би преживео после умањења пензије мора да подиже готовинске кредите. “Огорчен сам прогресивним смањењем пензија. То није сигурно уставно”, наводи он у анкети.

Обрадом података утврђено је да су резултати поражавајући за све категорије пензионера и да су најугроженија популација управо они стари који примају пензију до 25.000 динара.

Упитник од 15 питања попунило је 1.705 пензионера – у Београду 987 упитника или 58 одсто, Војводини 166 упитника (10 одсто), остатак Србије 495 упитника (29 процената), без одговора је било 57 упитаних или три одсто.

Пензионери љути на ПУПС

Анкета потврђује да је квалитет живота, у погледу исхране, културе, климатско-бањског опоравка у више од 80 процената случајева драстично умањен.

Смањење пензија негативно се одражава и на куповину лекова (помагала), што је потврдило 85,2 одсто испитаних.

Истраживање је показало да су пензионери осим на владу и Уставни суд, љути и на ПУПС који би требало да штити њихове интересе, али због тога што то не чине на одговарајући начин, негативно их доживљава 84,6 анкетираних пензионера.

Нова иницијатива Уставном суду

У Удружењу синдиката пензионера Србије наводе да је због смањења пензија, за које нико нема одговор када ће бити враћене на претходни ниво, покренута нова иницијатива код Уставног суда. Ова иницијатива, поред оцене уставности тражи одговор на питање да ли постоји законски основ да пензије буду неограничено дуго умањене.

Удружење предлаже да Уставни суд прихвати ову иницијативу и по спроведеном поступку утврди да Закон о привременом уређивању начина исплате пензија у целини није у сагласности са Уставом.

Најављивану тужбу Међународном суду за људска права у Стразбуру, ово удружење није послало, јер немају званичан одговор државе, пошто Уставни суд ћути, а тамошњи суд тражи одлуке овдашњих судова. Пракса суда у Стразбуру је да у случају слања непотпуне документације, или тужбе, будете одбијени, па се аутоматски одбијају и сви који су им се због тог проблема обратили.

 


Камараш: Сменили су ме синдикалци

Аутор: Александар Микавица

Док премијер Александар Вучић истиче да не жели да се бави причама рекла-казала, Камараш истиче да су његови проблеми почели када је на инсистирање министра Сертића одбио да синдикалцима повећа плате

 

Мандатар Александар Вучић изјавио је у Паризу да нема намеру да се бави питањем учинка недавно смењеног главног менаџера „Железаре Смедерево” Петера Камараша на основу рекла-казала, већ да ће то радо коментарисати ако буде било чињеница. Упитан да коментарише писмо које је медијима упутио Камараш, а у којем тврди да није одговоран за лоше резултате „Железаре”, Вучић је поновио да није могуће очекивати да они буду добри када је цена челика пала на 380 долара.

– Не пада ми на памет да се бавим Камарашом због рекла-казала. Могу, ако знате да ми кажете нешто чињенично – пренео је Танјуг Вучићеву изјаву, и напоменуо да има три групе са различитим ставовима.

То сада није важно, рекао је он новинарима у Паризу и додао да је најважније што је кинески партнер „Хестил” преузео „Железару” и што је „клозинг уговора” потписан пре неки дан.

Скупштина привредног друштва „Железара Смедерево” донела је 25. јуна једногласну одлуку о раскиду уговора о управљању и саветовању, који је са компанијом „ХПК инжењеринг БВ” и „ХПК менаџмент”, потписан 21. марта прошле године, „због неиспуњавања и повреда уговорних обавеза од стране друге уговорне стране”, писало је у саопштењу.

Смењени Камараш изјавио је у писму јавности да није било основа за раскид уговора о менаџменту, да његова консултантска кућа „ХПК манаџмент” није учинила ништа погрешно, али и да није ни имао одрешене руке, већ су послови „Железаре” били строго контролисани, а све информације достављане министру привреде Жељку Сертићу. „Све оптужбе су злонамерне и у потпуности измишљене”, тврди Камараш. Он наводи да је о раскиду уговора о менаџменту (МСА) дошло само одлуком руководства „Железаре”, а не Владе Србије, која га је одобрила и потписала. – Зато је све то неважеће и уговор је заиста окончан на дан закључивања уговора са „Хестилом”, а не овом глупом активношћу неколико очајних појединаца – написао је Камараш додајући да су за мање од 48 сати „нови КПМГ менаџери довели ’Железару’ до застоја, стварајући држави велике губитке и потрес на тржишту”. Камараш тврди да је влада и током трајања уговора са „ХПК менаџментом”, преко Бориса Милошевића из КПМГ-а и његових људи, као и Жељка Сертића, имала потпуне информације и контролу над челичаном.

Камараш је истакао да је у пословању, како би се заштитио од евентуалних напада неке будуће владе, уговоре с компанијама с којима је лично близак или било ко из његовог тима слао на одобрење Надзорном одбору на чијем је челу Бојан Бојковић. Навео је да је осмислио тај систем као заштиту у случају напада неке будуће владе, уз опаску да то сада „изгледа мудро”.

„Министар је требало да нам упути Писмо упозорења, на пример у случају да обртни капитал опада испод поменутог износа, и да нам да 120 дана да исправимо ситуацију. Уколико промена не буде учињена, они би имали право да раскину уговор о менаџменту” рекао је Камараш.

.„ХПК је покренуо и кривичну истрагу против немачког добављача са власником из Русије коме је исплаћен аванс за сировине који прелази 100.000 долара, које ова компанија није никада доставила, нити је вратила аванс. Уговор су потписали Иван Милошевић и Бојан Бојковић 2014. године”, написао је он.

Камараш додаје и да су га синдикати нападали јер је ХПК одбио да обнови уговоре са три репрезентативна синдиката који им је „пружио бенефиције изнад и изван закона” укључујући и плате двоструко веће од оних које би по закону требало да имају, а није хтео да потпише, како је навео, чак ни кад је то директно наредио Сертић.

Камараш подсећа да је ХПК преузео руководство 20. априла, указујући да у прва три месеца прошле године није имао утицај на управљање, па су за финансијске резултате за тај период у потпуности одговорни претходни менаџери. „Тржиште је било добро током прва три месеца 2015, а резултати под руководством Бојковића и Милошевића, а под контролом Сертића, били су потпуна катастрофа. Губици, упркос добром финансијском оквиру будући да је Влада Србије уложила сто милиона долара у фабрику у децембру, били су огромни. Тржиште руде гвожђа је опадало, али је Бојковић куповао руду од добављача чије су цене расле. Менаџмент у потпуности није био способан да води комплексну производњу фабрике. Једна тона течног метала износила је 470 долара, а ХПК је смањио на 256”, написао је Камараш и навео и да је циљ уговора о менаџменту био да одржи фабрику оперативном до приватизације – максимално три године.

За 14 месеци, навео је, ХПК је постигао немогуће и одржао „Железару” оперативном све док је премијер није продао „изванредном купцу”.


Министарство: „Камараш скида одговорност”

Иза писма јавности господина Петера Камараша директора и власника „ХПК менаџмента” стоји покушај да, пред пословним круговима, домаћом и међународном јавношћу, са себе скине одговорност за раскид уговора са „ХПК менаџментом” јуна 2016.

Главни циљ Министарства привреде био је очување производних капацитета „Железаре Смедерево” у највећој могућој мери, и остваривање претпоставки за дугорочно запошљавање радне снаге, као и остварење даљег економског напретка Републике Србије.

Министарство привреде наводе Камараша оцењује као злонамерне и тенденциозне. На жалост, ово није први покушај замене теза господина Камараша.

Сасвим супротно таквој пракси, Министарство привреде следи законом дефинисану обавезу да штити интегритет и економске интересе Републике Србије и њених грађана. Зато се неће упуштати у даље полемике већ је окренуто будућности и новим пословним перспективама.


Бојковићев одговор Камарашу

Члан Надзорног одбора Бојан Бојковић је смењеном менаџеру „Железаре” поручио да треба да каже зашто није испунио уговорне обавезе, како је злоупотребио Надзорни одбор, по којој је цени набављао сировине у Украјини, а затим продавао „Железари”...

Бојковић је затражио од смењеног менаџера и да одговори зашто је „Железара” била приморана да има само једног купца и добављача током његове „владавине”, а то је управо Камарашова фирма „Пицаро”.

 


Шта је остало иза клозинга с Кинезима

Аутор: Оливера Милошевић

Нема сасвим невиних у послу између државе, њених представника и ХПК управљачког тима

Смедерево – Кинески „Хестил” последњег дана јуна и званично је преузео смедеревску челичану. Нови власник пословаће под именом „Хестил Србија aјрон енд стил”. Привредно друштво „Железара Смедерево” отишло је у историју, али је и после фамозног клозинга много питања остало отворено. Бар за грађане Србије.

Шта смо „наследили” posle коначног затварања трансакције с Кинезима, главна је непознаница. Колики је тачно дуг преузела Србија закључно с 30. јуном? Шта се све крије иза брзопотезног раскида уговора с ХПК-ом, пред сам улазак Кинеза, који би ионако престао да важи? Симптоматично је како то држава пуних седам месеци није знала да Петеру Камарашу константно мањка обртни капитал, да је на своју руку у посао увео трећу (своју) фирму за транспорт, да плаћа сировине другој својој фирми, пре уговорених рокова...? Све то, и још много више, стављено је на терет „ХПК менаџменту”, у одлуци о раскиду посла. Ако је држава ово знала, зашто је ћутала до 25. јуна?

Камараш за „Политику” каже да је Влада Србије сваког тренутка знала шта се дешава у „Железари”, преко КПМГ-а, кога је задужила за мониторинг.

– Нисам могао ни кафу да купим без њиховог одобрења и потписа . За све, сваки уговор, рачун, плаћање био је неопходан дупли потпис, могли су да блокирају било шта. Влада је имала све информације о нашем пословању, буквално у реалном времену, преко КПМГ. Све што је ХПК урадио било је уз одобрење друге стране, од ситница до крупних и правно обавезујућих ствари – каже Камараш, тврдећи да ниједна оптужба није тачна.

А да ли је тачно ово што тврди Камараш, питали смо првог човека КПМГ-а Бориса Милошевића. Саслушао је питање и кратко рекао:

– Журим на клозинг, фокусирани смо сада на то. Извините, али немам времена да одговорим, сада нам је битније да завршимо трансакцију.

Неколико дана раније „Политика” је и Министарству привреде послала сет питања о истој теми. Стигао нам је уопштени одговор да је министарство упознато с одлуком о раскиду уговора с ХПК-ом, као и са „свим чињеницама о неиспуњавању и повредама уговорних обавеза које су довеле до раскида и у потпуности подржава донету одлуку скупштине”. Наводе да је уговор раскинут у најбољем интересу Србије, како би се обезбедио несметан завршетак приватизације, те да кинеска страна нема никакве везе с раскидом уговора с ХПК-ом.

Дакле, ХПК је ипак прекршио неке договоре, законе, правила. Одговори на конкретна питања су изостали. Да ли они леже у тајном уговору с ХПК-ом који се и даље скрива од јавности?

Из уговора с Кинезима, који смо видели, знамо да је „Хестил” „Железару” узео „чисту”, без репова из прошлости. Све што не угрожава њихов интерес не тангира их много, укључујући и однос државе с претходним менаџментом. Нове газде уводе и нова правила. Ако читамо између редова изјаву Сонга Сихаија, новог директора челичане, јасно је да Кинези само желе ред и рад, који ће, како је рекао, наградити бонусом.

Међутим, додатну збрку у целу причу унела је, додуше још непотврђена информација, да словачки менаџмент ипак наставља да ради с Кинезима у Смедереву.

Ако се ово испостави као тачно, питање је шта је навело „Хестил” да сарађује с Камарашем који је, према тврдњама српске владе, склон кршењу договора?

Један је сигурно прекршио. „Железара” под његовим вођством није остварила договорени профит већ је направила знатно већи минус од оног који је Камараш затекао. Цене челика на тржишту његово су оправдање. То оправдање прихватио је и сам премијер који на питање да ли ће Камараш сносити последице каже да ће одговарати ако буде разлога.

Шта је са сировинама које је држава убацила у „Железару” непосредно пред долазак ХПК, да ли је Камарашева фирма „Пикаро” могла да буде и добављач сировина и купац готових производа и посредник у продаји, колико смо њему и његовом тиму плаћали за такве трансакције... само су нека од питања.

Дани пред нама свакако ће решити многе дилеме. Клозинг не може да затвори баш све. Јер, једно је сасвим извесно: нема сасвим невиних страна у послу између државе и њених представника и ХПК управљачког тима. Да ли ће неко бити одговоран, ко, када...? Показаће време.


Ко кога јури у „Јури”

Аутор: Милоје Поповић Каваја

Запослени у „Јури” у Лесковцу – а „Јуре” има у још два места у Србији – жалили су се протеклих месеци да им Јужнокорејци не дозвољавају да током радног времена оду ни у тоалет, а да не говоримо о пушачким паузама и изласку с посла због породичних обавеза. Па се ту износе приче које остављају лош утисак о нашим страним газдама.

Део медија подржавао је радничко незадовољство, државни функционери се нису изричито изјашњавали, а ја сам се тим поводом сетио једног мог боравка у Јужној Кореји, има томе 25 година, када сам се, заједно с представницима многих земаља, на лицу места упознао с развојем и привредним системом те земље, начином рада и живота Корејаца. Јужна Кореја је, наиме, 1950. године, после крвавог корејског рата, имала национални доходак од 57 долара, а 1989. већ 25.000, док данас има 45.000.

Кад је семинар завршен, домаћини су нас анкетирали: шта сваки учесник сматра да је (од двадесетак понуђених одговора) главни фактор тако брзог напретка њихове земље. Наведени су: стране инвестиције, посебно америчке, природна богатства, систем и реформе, менаџмент, трудољубивост и радне навике. И гле: највећи број нас је, касније смо сазнали, написао да је радна дисциплина и трудољубивост један од главних фактора.

Пресадити у Србију обичаје и стандарде који важе за Корејце тежак је посао

Корејце и у Азији сматрају једним од највреднијих народа. Ни у институту где смо имали петодневни семинар, ни у фабрикама које смо посетили, никога, сем службених лица и радника безбедности, нисмо срели у ходницима. Рекли су нам да се ходници у установама зими не греју, ради уштеде, али и зато што нема потребе, јер сви су на радним местима. Запослени у погонима које смо обилазили нису уопште обраћали пажњу на нас посетиоце – били су концентрисани на своје машине и алате. У двориштима фабрика – никога сем оних који брину о хигијени и баштама, на улицама такође мало света. „Ми пружамо све услове нашим радницима, бринемо о њиховом стандарду, становању, породицама, школовању деце, али тражимо радну дисциплину и поштовање радног времена”, причао нам је наш домаћин у тадашњој фирми „Samsung cornig”. На семинару смо сазнали да су по неким статистикама Корејци у то време радили 40 одсто више од Американаца, а 25 одсто више од Јапанаца.

Ево сада Корејаца код нас, у другом амбијенту. У земљи која је неколико деценија имала радничко самоуправљање и где су радници, иако нису били власници, одлучивали о многим важним питањима, а директори и менаџери морали да гутају и одлуке које им се нису допадале. То самоуправљање се надовезивало и на многе ратове вођене на овим теренима, на некадашња робовања великим империјама, на специфичне обичаје. Наш човек је навикао на другачији приступ раду, који се разликује од корејског и многих других народа на далеком азијском континенту. И не само од њих.

Наш човек воли и свечаности, воли да слави јубилеје и рођендане, да иде на свадбе, да поштује празнике. А крсно име и славе су светиња. Народ смо друкчијих навика и обичаја од корејских.

Неспоразуми због којих се сада у „Јурама” у Србији јуре менаџери, с једне, и неки радници и њихове синдикалне вође, с друге стране, свакако произлазе из непознавања нашег менталитета. Требало је да се Корејци више упознају с нашом традицијом и да свој приступ мало прилагоде нашем тлу и ветровима који овде дувају. Пресадити у Србију обичаје и стандарде који важе за Корејце тежак је посао, јер су Срби по менталитету отпорни на такве покушаје. Да су Корејци мало више проучили, пре него што су кренули у производњу и рад, наш менталитет и обичаје, свакако би се нашла нека решења која би задовољила обе стране.

Грешка је и у томе што с наше стране (од државе или локалних власти) није било одговарајуће едукације у вези са обичајима и стандардима рада и пословања у далекој земљи из које су дошли да инвестирају код нас. У свом интересу, разуме се, али корисном и за нас. Нека златна средина би се нашла и неспоразума каквих сада има не би било или би их било знатно мање. Наши људи, на чију вредноћу и способност се ретко жале у западноевропским земљама или у Америци, и овде би се показали како треба, па „Јура“ ујдурме не би ни било.

*Публициста и књижевник


Очекују договорени састанак са Вучићем

Пише: З. Радовановић. Крагујевац

* Синдикати верују да ће добити више информација о разговору премијера у торинској централи Фијата * У Крагујевцу најављено отварање нове фабрике која би требало да апсорбује вишкове из производње Фијата и његових коопераната

Након једнонедељне паузе, у компанији Фијат Крајслер аутомобили Србија (ФЦА Србија) производња све три верзије модела „Фијат 500Л“ поново је покренута.

Производни процес уобичајено је организован у три радне смене, с тиме што се не очекује да ће са производних линија да силази до сада стандардних 600 до 650 возила дневно, већ нешто мање. Колико мање, сазнаће се наредних дана.

У ФЦА Србија у току је, 27. јуна започето пријављивање радника за добровољни одлазак из фабрике, које ће, као што је већ и најављено, трајати до петка, 8. јула. У фабричком синдикату тврде да се доста запослених и даље интересује за понуђени социјални програм којим су, зависно од дужине радног стажа, предвиђене отпремнине од 4.800 до 12.000 евра, али да не знају колико се радника до сада изјаснило да добровољно оде из фабрике. Те податке, наводе у синдикату, има менаџмент компаније, који ће, највероватније, тим поводом да се огласи крајем седмице.

Према ранијим информацијама, из ФЦА Србија би, крајем августа, паралелно са укидањем једне од три производне смене требало да оде, добровољно, или по списковима као технолошки вишак, 900 од укупно 3.200 запослених, док би у кооперантским фирмама (Мањети марели, Сиџит, Џонсон контрол и ПМЦ) радна места требало да напусти више стотина радника.

- Очекујемо да се, према прошлонедељном договору у Влади Србије, сутра или прекосутра, поново састанемо са Александром Вучићем. Премијер би менаџменту ФЦА Србија и нама из синдиката, након прошлонедељног разговора са “другим човеком” Групације Фијат Крајслер, Алфредом Алтавилом, требало да пренесе нешто више детаља од онога што је, након повратака из Торина, саопштио домаћој јавности - рекао је нашем листу председник синдиката у ФЦА Србија Зоран Марковић.

Подсетимо да је Вучић, непосредно после повратка из Торина, обавестио домаћу јавност да је будућност Фијата у Србији загарантована, те да ће та компанија у Крагујевцу да остане још „,много година“. Потврдио је да ће једна производна смена да буде укинута и најавио да ће изнова да разговара са Владимиром Путином и Дмитријем Медведевим о извозу „фијата“ у Русију. Обећао је и да ће ауто-пут од Крагујевца до Коридора 10, што је уговорна обавеза државе према Фијату, да буде завршен до 2018.

Вучић је, међутим, истакао да „зна нешто више“ кад је реч о крагујевачком Фијату, али да нема овлашћења да о томе говори. У синдикату ФЦА Србија аутомобила очекују да ће на састанку да чују шта је то „нешто више“ што није могло да се саопшти најширој јавности. Наравно, највише их интересује када ће крагујевачка фабрика да добије нови модел аутомобила, као и да ли ће у Крагујевцу скорије да почне са радом нова фирма за производњу ауто-делова која би, како им је Вучић минуле седмице најављивао, требало да упосли између 1.000 и 1.500 радника, односно онолико колико ће их, после августовског „ферагоста“, остати без посла у погонима овдашњег Фијата и његових коопераната.


Реформа јавног сектора и државних предузећа главна тема

Пише: Дејан Јововић, научни саветник - редовни члан НДЕС

* Руф: Сваки разговор о платама у јавном сектору и пензијама мора да крене од веома тешке демографске ситуације * Иза похвала ММФ Србији крију се и озбиљни захтеви за резовима, који се од Владе очекују у јавним предузећима и редовима запослених у државној управи

Мисија ММФ коју је предводио Џејмс Руф боравила је у Београду од 9. до 21. јуна ове године, ради завршетка четвртог разматрања резултата у спровођењу актуелног станд-бy аранжмана из предострожности, али и у вези са наредним, петим тромесечним разматрањем.

Током посете мисије разматрана су најновија макроекономска и фискална кретања, реализација обавеза предвиђених програмом за прво тромесечје 2016, као и мере економске политике за наредни период. Посебна пажња посвећена је спровођењу структурних реформи, које треба да обезбеде конкурентност привреде, раст и запосленост.

Кључна питања приликом ове посете била су поред макроекономске и фискалне ситуација, реформа јавног сектора, реформа јавних предузећа и оних у реструктурирању. Најважније су рационализација запослених у јавном сектору, реструктурисање великих државних предузећа као што су ЕПС, Србијагас и Железнице и завршетак процеса приватизације највећих предузећа у власништву државе, међу којима су и РТБ Бор, Ресавица, Петрохемија, итд.

После завршетка преговора била је заједничку конференцију за новинаре. Србија је добила похвале за стање јавних финансија, али је морала да образлаже зашто касни отпуштање вишка запослених у јавном сектору и спровођење реорганизације великих јавних предузећа.

Србија је са ММФ-ом закључила у фебруару 2015. трогодишњи станд-бy аранжман из предострожности вредан 1,2 милијарде евра, али се влада више пута изјаснила да је њено опредељење да не повлачи тај новац. До сада су три ревизије аранжмана закључене с позитивном оценом, а четврта, која је започета уочи ванредних парламентарних избора, још није закључена. Из ММФ су тада објаснили да је то уобичајена пракса пред изборе, да та институција отвори, али не закључи ревизију, објаснивши то тиме што влада у техничком мандату нема овлашћења да примењује договорене мере.

Током претходних разговора, подсећају из Народне банке Србије, изнете су оцене да је инфлација ниска и стабилна, фискални дефицит од 3,7 одсто БДП у 2015. је на најнижем нивоу од 2008, а да програм реформи финансијског сектора добро напредује.

Шеф мисије ММФ за Србију Џејмс Руф изјавио је на почетку најновијих преговора да повећање плата и пензија у овој години не долази у обзир, због кашњења рационализације јавног сектора, а како је рекао, ММФ не види простор за повећање ни у 2017. Руф је рекао да сваки разговор о платама у јавном сектору и пензијама мора да крене од веома тешке демографске ситуације. "Јавни сектор запошљава више људи него приватни, а за исти посао исплаћује веће зараде. Уз то, на сваког радника који уплаћује доприносе у пензијски, систем долази пензионер. Зато се првобитни програм ослањао не само на значајна смањења броја запослених у јавном сектору, већ и на потпуно замрзавање плата и пензија током три године", објаснио је шеф мисије ММФ.

Повећање плата у јавном сектору и пензија ће морати да сачека шесту ревизију текућег аранжмана Србије са ММФ, после које ће се знати каква ће бити година у целини.

Упитан да коментарише оцену Фискалног савета да је 75.000 људи које би требало отпустити превише, Руф одговара да влада још није у позицији да са извесношћу каже колики би требало да буде коначан број отпуштених. "Министарство државне управе и локалне самоуправе, Светска банка и други, обављају важне припремне активности, али ће нова влада, укључујући кључна министарства у смислу потрошње - као што су здравство и образовање - морати да то преточи у јасне планове за области у којима може да се смањи број запослених, као и области у којима је потребно више запослених. Од смањења укупног броја, објашњава, још је важнији процес прерасподеле ресурса да би се обезбедило делотворније пружање јавних услуга у будућности, а зато се и говори, истакао је, о "рационализацији" уместо само о отпуштањима.

На питање да ли ће ММФ, поводом завршетка четврте ревизије текућег аранжмана са Србијом, инсистирати на повећању цене струје, Руф је подсетио да је предвиђено постепено поскупљење електричне енергије током неколико година, као један од елемената реструктурирања Електропривреде Србије.

Он је истакао да је буџетски дефицит Србије у 2015. био знатно бољи него што је било пројектовано и да се ММФ нада да ће и у 2016. бити нижи од предвиђеног. "Нерешавање вишегодишњих структурних слабости у српској економији значило би спорији раст, вишу незапосленост и успоравање приближавања западноевропским животним стандардима. То би на крају угрозило досадашње фискално побољшање и вероватно успорило процес приступања ЕУ", рекао је Руф.

ММФ се сагласио да се подигне процена раста БДП у Србији за 2016. са 1,8 на 2,5 одсто. То ће помоћи да се уклапамо у мере фискалног прилагођавања, да останемо на путу одрживог раста у наредним годинама.

У техничком смислу посматрано, борд директора ММФ не може да одобри ревизију техничкој влади. То у нашем случају значи да је мисија, обавила технички део посла, али да ће до закључења ових ревизија влада морати да се формира. До заседања борда наша влада ће морати да испуни и неке конкретне услове. Неки од услова биће везани за рационализацију, односно за отпуштање у јавном сектору. До заседања борда директора ММФ, наша влада ће морати да докаже да је број људи у јавном сектору мањи за 14.500.

На крају посете, мисија ММФ је издала саопштење за штампу, где су изражени ставови тима ММФ и не морају да представљају одраз ставова Извршног одбора ММФ (односно борда директора). Иза похвала ММФ Србији крију се и озбиљни захтеви за резовима, који се од Владе очекују у јавним предузећима и редовима запослених у државној управи. То су биле кључне тачке спорења током званичних разговора Владе и ММФ. Прве званичне изјаве са обе стране биле су пуне хвале и оптимизма, али у Влади Србије добро знају да ће ММФ бити упоран у својим захтевима, пре свега у погледу отпуштања и смањења трошкова у јавним предузећима.


Потребна је одлучнија реформа државних предузећа

Мисија ММФ водила је конструктивне разговоре са техничком владом и постигла споразум на нивоу тима са властима о политикама потребним да би се окончале четврта и пета ревизија СБА. Споразум подлеже потврди од стране нове владе, завршетку активности које се тичу кључних структурних, фискалних и финансијских мера, као и одобрењу од стране руководства и Извршног одбора ММФ. Разматрање од стране Извршног одбора је оквирно заказано за крај августа. Окончањем ревизија ће додатних 117 милиона СДР (око 147 милиона евра) бити стављено на располагање Србији у оквиру СБА, чиме ће укупан расположиви износ достићи 608 милиона СДР (762 милиона евра). Власти Србије су најавиле да не намеравају да повлаче средства расположива у оквиру аранжмана.

Добри резултати економског програма Србије се настављају. Економски раст јача, подржан значајним инвестицијама и повећањем нето извоза. Инфлација је остала на ниском и стабилном нивоу, мада испод циља, због увозних цена и цена прехрамбених производа које су биле ниже од очекиваних. Екстерни дефицит биланса текућих трансакција опада захваљујући значајним извозним резултатима. Сада очекујемо да ће у 2016. години реалан раст БДП износити 2,5 процената, а инфлација 1,3 процента.

Српске власти настављају да постижу важан напредак у фискалној консолидацији. Добри фискални резултати из 2015. године настављају се и у 2016. години и сви квантитативни циљеви извршења у оквиру програма за крај марта су реализовани, а већина у значајној мери и пребачена. Под условом да се до краја године настави боља наплата прихода и рационално извршење буџетских расхода, у 2016. години дефицит општег нивоа државе би требало да опадне на око 2,5 процената БДП, у поређењу са првобитним циљем од 4 процента БДП, чиме би била забележена још једна година фискалних резултата који су значајно бољи од пројектованих.

Међутим, и даље постоје важни изазови које треба превазићи да би се постигло трајно побољшање фискалне ситуације и да би Србија бележила виши раст у средњорочном периоду. У фискалној области, потребни су даљи напори да би висок јавни дуг Србије почео да бележи стабилан и одржив пад, уз стварање простора за неопходне јавне инвестиције и обезбеђење резерви за потенцијалне фискалне ризике. Одлука о рационализацији јавног сектора из децембра 2015. године је реализована у складу са планом и влада је опредељена да настави са реформом државне управе на основу дубинских функционалних анализа које се спроводе у сарадњи са Светском банком. Та реформа ће унапредити ефикасност јавног сектора и истовремено допринети потребном снижењу дефицита. Неопходно је јачање оквира за јавне инвестиције, укључујући пажљиву анализу исплативости свих пројеката и интеграцију са националним развојним приоритетима да би се обезбедило ефикасно коришћење јавних ресурса и обуздали с тим повезани фискални ризици.

Потребна је одлучнија реформа државних предузећа, укључујући велика јавна и рударска предузећа. Током дужег низа година, пропуст да се неефикасна и неодржива државна предузећа реструктурирају представљао је велику препреку расту у којем би главну улогу играо приватни сектор и доводио је до честог преузимања обавеза државних преузећа у јавни дуг. Остварен је важан напредак у стварању равноправних услова за пословање државних и приватних предузећа и решавању питања неких од стратешки важних државних предузећа која су обухваћена програмом. Међутим, реализација значајнијих позитивних ефеката захтева одлучније реструктурирање великих државних предузећа, укључујући ЕПС, РТБ Бор и Ресавицу. Једини одржив начин да се заштите радна места у државним предузећима, а да се притом не посеже увек изнова за средствима пореских обвезника да би се предузећа спасавала, јесте њихово реструктурирање да би се обезбедила њихова одрживост на комерцијалним основама.

Мисија ММФ подржава опрезан став НБС у релаксирању монетарне политике. Простор за даља снижавања каматних стопа ће зависити од кретања инфлаторних очекивања, даљег развоја ситуације у погледу неизвесности на међународним финансијским тржиштима и даљег унапређења фискалне позиције.

Реформа финансијског сектора добро напредује и допринеће живљој економској активности путем унапређене финансијске стабилности и интермедијације. Прошлогодишње специјалне дијагностичке студије квалитета активе банака потврдиле су добро финансијско стање свих системски важних банака и банке примењују препоруке да би се позабавиле битнијим слабостима које су студије идентификовале. План реформи у финансијском сектору за 2016. годину фокусиран је на две области: као прво, на реформу државних финансијских институција и, као друго, на пуну имплементацију стратегије за решавање проблематичних кредита - што већ доприноси смањењу високог нивоа проблематичне активе у кредитним портфељима банака.


Радничка солидарност и синдикални плурализам

Пише: Срећко Михаиловић, сарадник Центра за развој синдикализма

Ово је, почев од 26. маја 2014. године, на овом месту у Бизнис додатку листа Данас, стоти текст о разним радничким и синдикалним питањима.

Десет аутора, сарадника Центра за развој синдикализма и синдикалних активиста објавило је овде укупно око 300 страна текста (близу 600.000 карактера). Писали смо о различитим темама, од питања ревитализације синдиката до серије текстова о прекаризацији рада и радничког живота. Мало је било јавних реакција на наше писање, нешто више приватних, како од наших познаника, тако и од непознатих читалаца Данаса. - Нисмо се уморили после стотог текста, али ћемо направити двомесечну паузу и од јесени наставити започето. Прва серија текстова која долази на јесен односиће се на тему "Могућност радничке солидарности у условима синдикалног плурализма".

Да ли у нас постоји радничка солидарност? Ако постоји, зашто онда нема солидарности између синдикалних организација? Ако међу радницима нема солидарности, да ли је можемо очекивати међу синдикатима? Да ли синдикати нешто раде на ширењу или тек буђењу радничке солидарности? Да ли нешто раде на међусобној солидарности? Да ли су уопште реално могуће радничке организације - без солидарности? Ако нема солидарности, шта онда доминира у међусиндикалним односима: равнодушност или свађе и сукоби?
Да не постоји, можда, нека несолидарност, нека неједнакост и нека дискриминација између синдиката? Ту је и питање о могућој дискриминацији синдиката према радницима, иако то питање може да изгледа сулудо. Но, заиста, да ли синдикати врше дискриминацију према радницима? Ако синдикати раднике виде само у онима који су запослени у сталном радном односу, а не и оне који раде на одређено време или повремено и привремено, а не и оне који су незапослени, а не и оне који су пензионисани; па шта је то онда ако не дискриминација радника!
Да ли Закон о раду подржава дискриминацију радника? Ево, АСНС тврди да закон на основном нивоу синдикалног организовања подржава дискриминацију лидера синдиката који нису репрезентативни а по одредбама тог истог Закона о раду.
Да ли су синдикати који су изведени до републичког нивоа заиста толико различити да то оправдава постојање шест синдикалних централа и не знам колико, "кућних" синдиката? У чему су разлике? Да ли су синдикални лидери у стању да наведу барем две-три битније разлике између њиховог и других синдиката? Ако нису, чиме објашњавају своју организацијску "посебност"? Да ли је истина да се разлике траже по сваку цену?
Чињеница је да синдикалне централе нису једнаке по много чему, али да ли је то разлог за одсуство договора о минималном акционом јединству око најважнијих радничких питања? На пример, да ли је разлика у синдикалном "богатству" - чланарина, имовина - довољан разлог за посебно организовање? Да ли су поменуте разлике и разлике у висини новца за изнајмљивања простора за рад синдикалних централа, једна од ретких разлика између синдиката?
Тешко је оспорити тврдњу да сваки синдикални активиста може навести далеко више података о томе како су сви синдикати исти, а много мање о томе колико су они различити. Па, пре свега, зар синдикати нису исти по немоћи да се изборе за равноправну позицију са осталим социјалним актерима (тзв. социјални партнери) у тзв. социјалном дијалогу? Зар нису исти по немоћи да се изборе за достојанствени рад, за радничка права и интересе, за пристојни "минималац"? Зар нису исти по томе што немају снаге да се супротставе тенденције десиндикализације? Зар нису исте по томе да су основне синдикалне организације увек спремније, ако имају пара, да те паре употребе за "радничке спортске игре" а не за оснивање штрајкачких фондова? Уосталом, зар нису исти по одсуству спремности да раде заједно за радничка права и интересе?
Кажу да у Железницама Србије има више од 25 а мање од 30 различитих синдикалних организација. Ту су и они синдикати за које многи тврде да немају ниједног јединог члана, али су ту и четири репрезентативна синдиката (?!?). При том, Железнице Србије сусрећу се са проблемима већим но икад, а најављено је и до сада најбројније отпуштање радника. - Да ли ови бројни и углавном разједињени синдикати могу нешто да учине за раднике и за железницу?
Ових дана на хрватском Радничком порталу (хттпс://www.радницки.орг/добар-смјер-зељезницара/) читамо да је недавно "најављено спајање двају највећих жељезничарских синдиката (СЖХ и СХЖ)" и да то "представља битан корак према оснаживању радничке позиције у будућим преговорима око реструктурирања жељезнице. Снажни жељезничарски синдикати, радничка солидарност и политизација радничких проблема нужни су предувјети да би се данас расцјепкан и неефикасан ХЖ спасио од пропадања и отргнуо из руку неспособних управа те омогућио жељезници да развије своје потенцијале и постане будућност модерног промета, а не тек успомена на неку "бољу прошлост"."
Да ли синдикални плурализам повећава или смањује друштвену моћ и утицај синдиката или је повећавају, као што неки тврде? Да ли постоји иједно важно питање око којег синдикалне централе могу да се сложе и да заједно заступају тај заједнички став? Зар није тачно, да синдикална слога и солидарност расте са опадањем нивоа синдикалног организовања, па да је слога и солидарност најмања на републичком нивоу а највећа на основном нивоу синдикалног организовања? Да ли неслога, свађе и сукоби иду одозго надоле или обратно.
Да ли постоји барем нека шанса за нормалну комуникацију шест синдикалних централа? Да ли синдикални лидери могу да седну за исти сто и разговарају о најважнијим радничким и синдикалним питањима без "зле крви"? Да ли је могућа радничка и синдикална солидарност у условима синдикалног плурализма?


Нагодба је увек боља од парнице

Аутор:Д. У.

 Грађани у Србији у последње време све више желе да своје радне спорове, међу којима су и они који се тичу мобинга, односно злостављања на раду, реше мирним путем, а не пред судом.

По подацима Републичке агенција за мирно решавање радних спорова, само у току првих шест месеци ове године број покренутих поступака за мирно решавање радних спорова који се воде пред арбитрима Агенције, више је него дуплиран у односу на укупан број у 2015. години.

У 2015. години пред Агенцијом покренута су 284 индивидуална радна спора, а у 2016. години 625, од којих је већ решено 176, а 115 предлога за покретање поступка је одбачено због стварне ненадлежности.

Свој спор пред Агенцију могу изнети сви запослени и послодавци, било из јавног сектора, било из приватног, а трајање поступка је Законом о мирном решавању радних спорова орочено на месец дана.

Поступак је бесплатан за странке, односно пада на терет државе, па и није чудо што се број заинтересованих повећава.

Када су у питању поступци за мобинг, грађани су у току прошле године покренули укупно 73 поступка пред Агенцијом, а за првих шест месеци 2016. године 40.

То је један од веома честих разлога за покретање спора пред Агенцијом, која је због тога у априлу ове године увела бесплатну телефонску услугу – СОС мобинг, ради боље информисаности запослених о томе шта је мобинг и која су њихова права и могућности заштите. За прва три месеца на том броју било је укупно 954 позива.

Услуга функционише тако што грађани с фиксног телефона позивом бесплатаног броја 0800/300-601 и бирањем опција од 1 до 5 добијају ближе информације о томе шта је мобинг, које радње подразумева и који модели заштите постоје у правном систему Србије, међу којима је и судска заштита.

С друге стране, по подацима Вишег суда у Београду, у 2015. години покренуто је 162 поступка за мобинг, од којих је решено 54, а у 2016. години од 70 покренутих поступака решено је седам. Остали поступци су у току.

Међу решеним предметима за сада нема усвојених тужби за мобинг, већ су поступци окончани на други начин, било тако што су тужбе одбијене, одбачене, било тако што су подносиоци одлучили да их повуку или се суд огласио ненадлежним и слично.


О државном трошку

Дректор Агенције Миле Радивојевић сматра да институт мирног решавања радних спорова постаје све афирмисанији, као и да грађани, судећи по броју предмета, препознају његове предности.

Он је истакао да ће Агенција и у наредном периоду наставити кампању промовисања предности тог инситута и информисања свих запослених и послодаваца, истичући да предности тог вида решавања спорног радног питања јесу брз, стручан и бесплатан поступак. Наиме, по Закону о мирном решавању радних спорова, поступак треба да се оконча у року од 30 дана, тако што арбитар с листе арбитара и миритеља Агенције доноси решење, махом прихватљиво за обе стране у спору.

Трошкови самог поступка падају на терет државе, а Влада Србије је пре годину дала препоруку свим корисницима јавних средстава да радне спорове решавају пред Агенцијом, а ради уштеде непотребних трошкова у судским поступцима.


Да се не забораве животи дати за слободу

Аутори:М. Мр,. В. Јанков

КИКИНДА: Венце на споменик жртвама фашизма у центру града у Кикинди, поводом 4. јула Дана борца, положиле су делегације локалне самоуправе и СУБНОР-а, а комеморативни скупови су још уприличени у Накову и Банатској Тополи.

Крај спомен обележја у Кикинди, на скупу је истакнуто да у заборав не смеју да падну они који су дали своје животе и омогућили нам да живимо у слободи. Професор историје Марко Милошев подсетио је да се у некадашњој Југославији 4.јул обележавао као Дан борца, јер је тог дана 1941. Главни одбор Комунистичке партије Југославије донео одлуку о покретању оружаног устанка и формирању партизанских одреда за борбу против фашистичких окупатора, чему су се одазвали комунисти и патриоте овог краја.

Милошев је апеловао на младе да се са више пијетета односе према значајним историјским догађајима, а позвао је Кикинђане да се укључе у обележавање Дана устанка 7.јула на Фрушкој гори, где ће организовати одлазак.

Бечеј: Отворена спомен соба

БЕЧЕЈ: Борци највеће потиске општине на пригодан начин обележили су Дан борца комеморацијом крај спомен обележја Заједничке гробнице на православном гробљу у Бечеју. Окупљени, међу којима није било представника локалне самоуправе, минутом ћутања одали су почаст свим жртвама ослободилачих ратова, а венце су положили представници борачке организације, Савеза самосталних синдиката Србије, СПС...
Представници борачке организације обишли су и гробне хумке истакнутих бечејских бораца из Другог светског рата и положили цвеће на њихове вечне куће.

У просторијама ОО СУБНОР је почасни грађанин Бечеја Михајло Шевић отворио спомен собу, који је своју идеју реализовао својим средствима.
- За мене је ово велики дан и овај спомен зид је би требало да буде пионирски корак за стварање праве спомен собе НОР-а. Очекујем да се, после фотографског представљања Првог стрељања 11. новембра 1941. године и фотографија укупно 17 погинулих бораца против фашистичког окупатора, ускоро на сличан начин представи Друго стрељање 20. јануара 1942. године и поставе фотографије осталих жртава из времена од пре више од седам деценија -  рекао је између осталог Михајло Шевић.


Верхејн: ЕПС запањујућ, највеће плате, услуга осредња

Извор: Н1

"Електропривреда Србије је запањујући пример. То предузеће има највеће плате у земљи, а услуга му је (у најбољем случају) једва осредња", написао је шеф канцеларије Светске банке у Србији, Тони Верхејн и истакао да ће струја морати значајно да поскупи уколико се не буду смањиле плате запослених.

Вршилац дужности директора Електропривреде Србије, Милорад Грчић, рекао је да у том предузећу неће бити отпуштања вишка радника, већ ће се смањење броја запослених обавити природним одливом радника.

Верхејн је у блогу на Б92 написао да ЕПС не може да заустави крађу струје која достиже 0,2 одсто БДП, неће да користи јефтина средства донатора за улагање у обновљиве изворе енергије, а да су они који су за задржавање тренутног стања успели да сву пажњу усмере на отпуштање 1.000 запослених.

"Не предузме ли се ништа, ЕПС ће опет тражити помоћ, паре, од државе па ће у крајњој линији то платити порески обвезници", написао је Верхејн.

Наводи да су за спречавање суноврата ЕПС-а и поништавање свега што је урађено у финансијској консолидацији битне три ствари - цена, трошкови запослених и инвестиције.

Истиче да је цена струје за домаћинства и даље најјефтинија у Србији и објашњава да је разлог делимично у томе што је и производња јефтина, а другим делом што ЕПС-у није дозвољено да прати цене на тржишту.

Смањење плата запослених за 15 одсто, које је је предвиђено планом финансијске консолидације, неопходно је да се ЕПС не би "сурвао низ литицу", сматра Верхејн.

"То су најбоље плаћени радници у Србији, који су чак у 2015. години повећали плате за пет милијарди динара у односу на 2014. годину. Или смањењем броја запослених тамо где је очито да их је више но што треба. Нама је увек боље ово друго, али да би се то постигло ЕПС мора да направи нову систематизацију радних места, која треба да покаже где су вишкови запослених", објашњава Верхејн.

Каже да је план који је представило руководство ЕПС-а, а према којем би инвестиције требало да се увећају за 300 одсто, потпуно нереалан.

"Према нашим анализама, чак и скромно повећање инвестиција даље ће погоршати финансијску ситуацију у ЕПС-у, осим ако се трошкови (цена струје и трошкови запослених) не прилагоде", напомиње он.

Верхејн препоручује три начина за прилагођавање трошкова - повећање цене струје са смањењем величине предузећа, повећање прихода и смањење трошкова и на крају прилагођавање инвестиционог плана. Друга могућност је прилагођавање величине предузећа и повећање цена само у висини инфлације, а трећа да се не смањују трошкови за плате, или да се минимално смање, а да се цена значајно повећа.

"То је опција по којој би потрошачи у Србији, домаћинства и предузећа, платила цену вишка веома добро плаћених радника у ЕПС-у", истакао је Верхејн и упитао "да ли грађани Србије треба да плате руковођење ЕПС-ом на неефикасан начин?".


Лазард почео анализу предузећа Аеродром Никола Тесла

Извор:Н1

Компаније Лазард почела је анализу предузећа Аеродром Никола Тесла и за неколико месеци даће препоруку Влади по ком моделу треба приватизовати ову компанију.

Иако је београдски аеродром успешно предузеће, свеж капитал неопходан је због његове даље конкурентоности, каже Раша Ристивојевић који представља аеродром на скупу у оквиру Самита о западном Балкану у Паризу.

Говорећи о моделу приватизације, он каже да ће вероватно бити или концесија или приватно јавно партнерство.

 


Чадеж: Отварање поглавља веома важан сигнал за инвеститоре

Извор:Танјуг

Председник привредне коморе Србије Марко Чадеж изјавио је данас да отварање поглавља 23. и 24. за инвеститоре који желе да улажу у Србију значи - предвидивост која је у бизнису најважнија.

- Бизнисмени који долазе у Србију могу да знају како ће се земља кретати у следећих две, пет, десет година. Србији је показала да има политичку стабилност, да има реформски правац у последње две године - рекао је Чадеж за ТВ Пинк.

Он је додао да не прође дан, а да у ПКС немају посету неке велике компаније која жели да дође да инвестира, или тражи партнера која може да производи за њих у нашој земљи.

Говорећи о учествовању привредника из региона на Самиту земаља западног Балкана, Чадеж је рекао да је у Бечу иницирано формирање коморског инвестиционог форума и да у Паризу осам привредних комора представљају више од 350.000 предузћа из региона.

- Компаније међусобно комуницирају шта можемо заједно да радимо на трећим тржиштима, који су проблеми и шта можемо нашим владама да поручимо како би имали боље услове за пословање. Разговарамо и са француским компанијама, како би дошло до новог партнерства - нагласио је Чадеж.

Он је додао да је за инвеститоре из Немачке и Француске важно да виде да ЕУ стоји иза европске перспективе држава западног Балкана и да је то онда јасна порука и за њих да могу да инвестирају.

За земље западног Балкана, како каже, важно је да што више раде заједно и заједно наступају на велиим тржиштима, јер су сувише мале да би наступале појединачно.

Након Брегзита, казао је Чадеж, ЕУ ће можда бити другачија, али Европа је пролазила кроз различите кризе, али увек је излазила са новим решењима.

Говорећи о састанку са представницима Привредне коморе Косова, Чадеж је рекао да је састанак део техничког дијалога и да се на таквим разговорима покушавају да реше техничка питања попут усклађивања ветеринарских сертификата, затим да се идентификују проблеми када је царина у питању.

- Идентификоване проблеме представљамо владама, како би се нашло решење за њих. Дакле, радимо на повезивању привреде - закључио је Чадеж.

 



ВЕСТИ НА ДАН  4. јули 2016.

Пензионерима дневно од седам до 10 евра за трошкове 

Директорка их отпустила, инспекција враћа на посао

Медијски мрак у колевци српске штампе 

Стечај нити стиже брзо нити се брзо завршава 

Газде могу заштитити раднике од жеге, а и не морају 

За покретање бизниса препреке и менталитет и држава 

И ТО ЈЕ МОГУЋЕ: У овом месту у Србији просечна плата је 93.000 ДИНАРА 

ПО УГЛЕДУ НА ХРВАТЕ Србија би могла добити сезонце на ваучере 

 

Пензионерима дневно од седам до 10 евра за трошкове

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић

Анкета Удружења синдиката пензионера Србије показала да од 1.705 испитаних, чак 90 одсто најстаријих нема више од овог износа

Анонимна анкета Удружења синдиката пензионера Србије о утицају смањења пензија на живот пензионера, којом је обухваћено 1.705 најстаријих из 70 општина Србије показала је да 89,9 одсто испитаника не подржава одлуку владе о смањењу пензија, док 86,1 проценат не прихвата одлуку Уставног суда да је смањење пензија законито.

Анкета је потврда и да код 90 одсто пензионера, један или два члана породице има седам до 10 евра дневно за све трошкове, као и да је код пензионера који живе у заједници у 83,1 одсто случаја осиромашен породични буџет, а у 63,6 процената издржавају чланове своје породице.

Један испитаник са Вождовца на пример каже да би преживео после умањења пензије мора да подиже готовинске кредите.

– Огорчен сам прогресивним смањењем пензија. То није сигурно уставно – наводи он у анкети.

Обрадом података утврђено је да су резултати поражавајући за све категорије пензионера и да су најугроженија популација управо они стари који примају пензију до 25.000 динара.

Упитник од 15 питања попунило је 1.705 пензионера – у Београду 987 упитника или 58 одсто, Војводини 166 упитника (10 одсто), остатак Србије 495 упитника (29 процената), без одговора је било 57 упитаних или три одсто.

Анкета потврђује да је квалитет живота, у погледу исхране, културе, климатско-бањског опоравка у више од 80 процената случајева драстично умањен.

Смањење пензија негативно се одражава и на куповину лекова (помагала), што је потврђено у 85,2 одсто испитаних.

Истраживање је потврдило да су пензионери осим на владу и Уставни суд, љути и на ПУПС који би требало да штити њихове интересе, али због тога што то не чине на одговарајући начин, негативно их доживљава 84,6 анкетираних пензионера.

У Удружењу синдиката пензионера Србије истичу да је због смањења пензија, за које нико нема одговор када ће бити враћене на стари ниво, покренута нова иницијатива код Уставног суда. Овог пута не само за оцену уставности, већ и да се каже да ли постоји законски основ да пензије буду неограничено дуго умањене.

Најављивану тужбу Међународном суду за људска права у Стразбуру, ово удружење није послало, јер немају званичан одговор државе, пошто Уставни суд ћути, а тамошњи суд тражи одлуке овдашњих судова.

Пракса суда у Стразбуру је да у случају слања непотпуне документације, или тужбе, будете одбијени, па се аутоматски одбијају и сви који су им се због тог проблема обратили.

И председник Удружења војних пензионера Србије, Љубомир Драгањац, упутио је нову иницијативу Уставном суду Србије ради оцене уставности и сагласности са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима Закона о привременом уређивању начина исплате пензија

Удружење предлаже да Уставни суд прихвати ову иницијативу и по спроведеном поступку утврди да Закон о привременом уређивању начина исплате пензија у целини није у сагласности са Уставом.

Истовремено се предлаже да се до доношења коначне одлуке обустави извршење умањења пензија прописано законом.

Иначе премијер Александар Вучић је недавно најавио да ће са ММФ-ом разговарати о могућности повећања плата и пензија. Џејмс Руф, шеф мисије ММФ истакао је да ће то бити тема следеће ревизије у октобру, мада је ММФ начелно против таквог предлога. И Фискални савет сматра да плате и пензије треба да остану замрзнуте.

Упитан како коментарише резултате анкете који показују да најстарији и чланови њихових породица дневно могу да потроше седам до 10 евра, Ђуро Перић, председник Савеза пензионера Србије, каже, да се то зна и без анкете.

– С обзиром на чињеницу да око 131.800 пензионера прима мање од 10.000 динара месечно, а да до 25.000 динара пензију прима више од 256.000, сигурно је да има оних којима је 1.200 динара дневно лимит, што није довољно – каже он.

Не чуди га ни што скоро 90 одсто пензионера не подржава одлуку владе што су пензије смањене, због чега је Савез пензионера упутио писмо премијеру Александру Вучићу да у свом експозеу наведе када ће умањене пензије бити враћене на старо. Који је то оптималан рок.

Разлог више да се пензије врате на старо је и чињеница да је дошло до значајног смањења издвајања пара из буџета за исплату пензија, с 48 одсто на око 37, каже Перић и признаје да без бржег опоравка привреде тешко да ће бити бољитка и за најстарије.


Директорка их отпустила, инспекција враћа на посао

Пише: Војкан Ристић

Решењем инспекторице рада за Пчињски округ Весне Станковић, наложено је актуелној директорки ЗУ Апотека Врање да без одлагања на посао врати председницу Синдикалне организације ОСА Сунчицу Табаковић, као и чланове извршног и надзорног одбора.

Овакво решење уследило је након што је предузимајући "мере рационализације и смањења немедицинског особља директорица апотеке мимо закона уручила решења о отказима и члановима синдиката".

Решење инспекције рада о повратку отпуштених радника на посао важи, како је наведено, "до окончања судског процеса, који је поред функционера синдиката поднело и још десет отпуштених радника пред надлежним Основним судом у Врању".

У синдикату ОСА наводе да за сада не знају на која ће радна места бити распоређени након решења о повратку на посао, јер су њихова места "рационализацијом коју је оспорила и Инспекција рада у међувремену угашена". Извори Данаса из управе Апотеке Врање, чији је оснивач Град Врање, потврдили су да је овакво решење Инспекције рада "затекло у чуду и разгневило директорицу Оливеру Томић, којој се у образложењу решења наводи низ прекршаја и кршење више закона".

Инспектор рада констатује, између осталог, да "послодавац у овом случају ниједним општим актом, па ни одлуком о покретању поступка спровођења рационализације, није регулисао питање надлежности доношења програма решавања вишка запослених, јер између осталог послодавац не поседује општи акт којим су регулисана права, обавезе и одговорност запослених".

Након што су запослени добили отказе мимо одлука Управног, Надзорног, као и противно закључцима оснивача (у овом случају Градског већа Града Врања), јавни првобранилац је целокупну документацију проследио надлежном Основном тужилаштву на разматрање због могуће штете која би могла настати по установу и град на основу судских поступака које су покренули запослени.

У међувремену надлежни истражни органи утврдили су да директорка Оливера Томић као дипломирани фармацеут на месту директора установе, није смела да има "помоћника за фармацију јер се то лице именује само у случају да на месту директора није фармацеут. Ту функцију обавља Марина Стошић, а покренути поступак ће утврдити све елементе евентуалног прекршаја, за који су предвиђене драстичне новчане казне за одговорне лице и установу.

Крајем априла позивајући се на документ из Министарства здравља о наводној неопходној рационализацији немедицинског особља директорка врањске апотеке је противно одлукама Управног и Надзорног одбора донела решења о отпуштању 16 радница. Притом исплатила је отпремнине из фонда апотеке намењеног за набавку лекова, јер је у међувремену по препоруци Министарства здравља РФЗО одбио да пребаци средства за ову намену, "због накнадне провере целог процеса отпуштања радника". Очекује се да ће о стању у ЗУ Апотека Врање расправљати и чланови Градског већа на првој наредној седници.


Медијски мрак у колевци српске штампе

Пише: З. Радовановић

Новинари, уредници и остали радници Радио Телевизије Крагујевац више немају здравствено осигурање, што значи да уколико се разболе, морају да плате преглед лекара, а за то немају новац.

Послодавац им, поред неуплаћених доприноса, дугује и по три зараде, наводи се у саопштењу за јавност огранка УГС "Независност" у РТК.

Запослени у РТК одлучили су да од среде, 6. јула, уколико се до тада са послодавцем не постигне договор о измирењу заосталих и текућих обавеза према радницима, поднесу тужбе надлежном суду, због неисплаћених зарада у последња три месеца, неповезаног радног стаза и неоверених здравствених књижица, као и да ће употребити сва остала законом дозвољена средства да заштите своја права.

- Запослени су приморани на тај корак, иако су свесни да ће покретањем судског поступка ову угледну медијску кућу са дугогодишњом традицијом довести у ситуацију да више не може да послује и информише грађане Крагујеваца. Покушаји Синдиката "Независност " РТК да се овај проблем реши у претходних неколико месеци, остајали су без икаквог резултата. Власник се и поред дописа који су му упућени није обратио запосленима, ни Синдикату, услед чега је изостало заједничко проналажење решења проблема радника - констатује се у саопштењу УГС "Независност" у РТК.

Радио телевизија Крагујевац до скора је била највећи и један од најугледнијих електронских медија јужно од Сава и Дунава. Мада пословне недаће те медијске куће трају годинама уназад, финансијски колапс, праћен променом уређивачке политике, која је и РТК сврстала у корпус медија под строгом контролом Српске напредне странке, уследио је након приватизације у лето прошле године, када је РТК, уз још шест-седам телевизија широм Србије, купио крушевачки бизнисмен Радоица Милосављевић.

Ситуација је драматична и у осталим крагујевачким медијима, пре свега у Телевизији Канал 9 и недељнику "Крагујевачке новине", који су, због нерасписивања градског конкурса за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса, практично - пред гашењем. Тим поводом, уредници и новинари ТВ Канал 9 су, уочи минулог викенда, испред просторија те телевизије, у центру Крагујевца, организовали јавно снимање емисије "Стање ствари", у којој су о надолазећем медијском мраку у шумадијској и првој српској престоници и колевци српске штампе (давне 1834. Димитрије Давидовић у Крагујевцу покренуо Новине Сербске), говор или медијски и други јавни радници.


Угрожени и грађани

Две недеље након што су крагујевачки новинари протестовали, јер град Крагујевац већ две године не расписује конкурс за медијско суфинансирање, у односу градске власти према медијима ништа се није променило. Градоначелник Крагујевца Радомир Николић и даље тврди да новца за финансирање јавног интереса у области информисања нема. Медији и новинари су у све тежем положају, а највише трпе грађани, јер би могли да остану без правовремене и квалитетне информације, истакнуто је, између осталог, на снимању емисије "Стварно стање" ТВ Канал 9.


Стечај нити стиже брзо нити се брзо завршава

Аутор:Љ. Малешевић

Мада је српска привреда, после низа година непрофитабилности, лане прешла у позитивну зону пословања, ипак је четвртина предузећа у Србији пред стечајем. Те компаније имају нето губитак изнад висине капитала.

Међутим, то што су фирме пред стачајем, као и податак Агенције за привредне регистре да је прошле године 12.370 фирми било у блокади дужној од 90 дана, не значи да ће се стечај у њима спровести ни скоро, али ни брзо. Наиме, пред Агенцијом за лиценцирање стечајних управника на почетку овог месеца било је укупно 2.099 активних стечајних поступака, од којих неки трају дуже од две деценије!

Та агенција објавила је преглед стечајних поступака изражен у годинама трајања, из којег се види да је на почетку јуна ове године био по један активан стечајни поступак који траје 20 година, затим између 16 и 17 и 14 и 15. Од 1995. године по почетка прошлог месеца у Србији је укупно покренуто 6.012 стечајева. До једне године тренутно траје 451 поступак, између једне и две године има их тренутно 220. Највише поступака, 444, траје између четири и пет година, док је оних који трају између пет и шест 431.

Из табеле Агенције за лиценцирање стечајних управника произлази да има 36 стечајних поступака који трају између седам и осам година, као и по 20 оних који трају између осам и десет, док их је 14 отворено више од деценије. Када се посматра просечно време трајања стечајних поступака за укупно 2.099 активна, стечај просечно траје три године, десет месеци и четири дана.

У привредним судовима у Војводини највише стечајних поступака, 488, спровео је Привредни суд у Новом Саду, док је Привредни суд у Суботици отворио 388 стечајева. У Привредном суду у Панчеву било их је 202, у Сремској Митровици 195, у Сомбору 169 и у Зрењанину 151. Када се посматра година у којој је у тим судовима покренуто највише стечајних посутпака, за привредне судове у Сомбору, Сремској Митровици и Суботици то је била 2009. година, за Зрењанин и Панчево 2011, а за Нови Сад 2012. Тако је 2012. године у Привредном суду у Новом Саду покренуто 105 стечајних поступака, што је знато више него, ако се изузме Београд, у свим другим судовима у Србији.

Добит 144 милијарде динара

– Укупна привреда Србије је у 2015. прекинула серију непрофитног пословања и завршила годину с нето добитком од 144 милијарде динара – изјавила је регистраторка у регистру финансијских извештаја Агенције за привредне регистре (АПР) Ружица Стаменковић на конференцији за новинаре, и додала да је и број запослених те године повећан за 21.360.

– Анализом финансијских извештаја за 2015. годину које је привреда достављала до краја фебруара за статистичке потребе утврђено је да је у 2015. остварена финансијска добит од 144 милијарде, док је 2014. привреда завршила с готово истим толиким губитком – 133 милијарде динара.
 


Газде могу заштитити раднике од жеге, а и не морају

Аутор:Љ. Малешевић

Као и претходних година, српски радници високе температуре дочекују с необвезујућом препоруком послодаваца да због врућине примене све превентивне мере у вези с радом на отвореном. Србија, као и готово све земље ЕУ, нема законске одредбе које предвиђају прекид рада на високим температурама.

Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Вера Божић Трефалт објашњава да су, када су температуре изразито високе – преко 36 степени Целзијуса – које стварају проблеме радницима на отвореном, послодавци дужни да примене превентивне мере регулисане Законом о безбедности и здрављу на раду.

– Мере подразумевају да се групе радника који раде на терену мењају, а у критичном времену од 11 до 16 сати рад може бити и потпуно обустављен – објаснила је Вера Божић Трефалт. – Радник је дужан да носи средства личне заштите на раду, ципеле и шлем. Непоштовање тих правила контролише Инспекција рада, која може поднети захтев за прекршајни поступак, а казне се крећу и до милион динара.

У Заводу за јавно здравље оцењују да тежак рад на отвореном простору треба прекинути када температура достигне  30 степени. Министарство за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту јесте издало препоруку послодавцима да заштите раднике од велике врућине, али ако се зна да у Србији има много газда који забилазе и законе, јасно је да на њих необавезујућа препорука слабо утиче. Доказ за то су сезонци и радници на лизинг, који раде по цео дан, без обзира на то какви су временски услови.

Наиме, због недостатка радних места, али и лаког губитка посла, радници пристају на то да раде и на великим врућинама. Посебно на рад по високим температурама ових дана пристају берачи воћа и поврћа, али и такозвани радници на лизинг. Процењује се да тренутно има око 80.000 сезонских радника и између 50.000 и 70.000 оних на лизинг. Пракса показује да на лизинг често не раде само нискоквалификовани радници већ и они с високом стручном спремом, као и да су они плаћени од 10 до 30 одсто мање од стално запослених. Осим мање плате, они морају и да пристану на то да раде под свим условима па макар то биле и температуре више од 30 степени Целзијусових.

У Инспекцији рада понављају да су они основну препоруку послодавцима да, ако не морају, не раде у најтоплијем делу дана проследили, али да је ипак на њима да примене мере спрам описа посла, делатности, рокова. Додају за нема притужби запослених да су изложени високим температурама на начин који им угрожава здраље и безбедност, али нема ни информација о томе какве све превентивне мере предузимају послодавци, односно да ли када су велике врућине организују другачији рад по сменама, прерасподелу послова.

Раде и кад Сунце упече

Због високих температура најугроженији су путари, зидари и берачи воћа и поврћа. Путари морају, због рокова, да раде од јутра до мрака јер, како и сами истичу, путеви се неће изградити сами. Исто је и са зидарима на многим градилиштима. Они спас од високе температуре траже у хладу.

Газде које плаћају дневнице берачима воћа и поврћа такође траже од њих да раде по врућини па је због тога ових дана у Војводини готово немогуће наћи незапослене који су спремни да раде када Сунце упече. Тврде да им је дневница за рад у таквим условима мала, а ризик по здравље велики.
 


За покретање бизниса препреке и менталитет и држава

Извор: Н1

 Влада Србије је ову годину, прогласила "годином предузетништва", која би требало да се заснива на три главна стуба – унапређење пословног окружења, директну подршку предузетницима и развој предузетничког духа.

Истовремено, резови у јавној управи оставиће без посла више хиљада људи. Стога је питање: да ли је покретање сопственог бизниса нужност или корак на који се грађани одлучују вођени предузетничким духом.

Добродошли у Србију - земљу у којој је 2016. "година предузетништва", а уједно и година отказа, пре свега државних службеника.

За оне који због резова у јавној управи неповратно изађу кроз врата државне администрације, али и оне који су већ без посла, решење би могли да пронађу у приватном бизнису. Ипак, отиснути се у предузетничке воде - значи изаћи из сигурне у зону ризика.

"Сламка спаса" или истински предузетнички дух?

"Дефинитивно у Србији мислим да не постоји култура предузетништва, то јесте неко опште место - као сви нешто причамо на ту тему - а, са друге стране, хајде мало да размислите и ви и нека размисле ваши гледаоци када су задњи пут чули да је неко продао стан и уложио у неки посао у који верује. Постоји изрека да се у Србији предузетник махом постаје из нужде и из потребе, а не зато што постоји тај "драјвер" у људима. Мислим, реално, није лако", каже Милоје Секулић из агенције Хоме Паге.

"Створите амбијент за домаће предузетнике, не субвенционишите стране"

А није лако. Највеће препреке на путу до успешног бизниса често поставља држава - каже за Н1 председник Асоцијације малих и средњих предузећа Зоран Вујовић, а Влади поручује: "Створите амбијент за домаће предузетнике, не субвенционишите стране."
"Чим ти отвориш фирму, крећу намети, крећу фискални намети и парафискални намети...Ти ниси направио још никакве паре, ти већ мораш да плаћаш одређене фискалне и парафискалне намете. Значи, ми предлажемо да се у Министарству финансија потруде да омогуће смањење фискалних намета и укидање парафискалних намета, који су у Србији енормни", наводи Зоран Вујовић.

Када се одлуче да бизнис идеју и реализују - стратешка планирања и развој компаније су у првом и једином плану, зато предузетницима често подршка околине изостаје, објашњава предузетник Игор Јовић.

"Реализација такве идеје изискује одређена, заправо комплетну пожртвованост том пројекту, једноставно морате живети за тај пројекат, то значи да ћете занемарити пријатеље, занемарити приватан живот, породицу често и мораћете да пронађете мотивацију да - када вас средина и не разуме - јер ви сте ти који имају визију, други немају визију", прича Игор Јовић, из ЦитyЕxперт-а.

Али други, чини се, нису сами против свих.


И ТО ЈЕ МОГУЋЕ: У овом месту у Србији просечна плата је 93.000 ДИНАРА

Извор:Бета

У једоној општини у Србији просечна плата износи чак 93.000 динара! Недостижан сан за већину грађана Србије забележен је у општини Сурчин, а становници овог места надомак Београда месечно зарађују практично две просечне у Србији.

У мају ове године просечна зарада у Сурчину достигла је износ од 92.999 динара и убедљиво је већа и од просека Костолца, који се са просечном платом од 71.846 динара нашао на другом месту лествице примања у Србији.

Оно што Сурчину заправо држи "цену" су компаније које послују на њеној територији. Тако се у бројкама статистике прелију плате за­послених у "Ер Србији" и Аеродрому "Никола Тесла", као и у "Нелту" и "Пепсију".

Костолац, као други на листи, где је просечна плата далеко изнад просека може за ово да се захвали Термоелектрани и коповима "Костолац" чији радници имају солидне зараде, па је просек онда на овом подручју на завидном нивоу у Србији.

На подручју Нишавског, Пиротског и Топличког краја по зарадама предњаче нишка Градска општина Цвени Крст са просечном мајском зарадом од 48.760 динара и Пирот са зарадом од 46.910 динара.

Нето зарада запослених у осталим општинама у та три округа креће се углавном око 30.000 динара.

Просечна плата у Нишу мања је од републичког просека за 4.185 динара (просечна плата у Србији у мају износила је 43.951 динар), а од зарада исплаћених на подручју општине Сурчин за чак 53.233 динара.

У мају је најнижа просечна плата забележена у Апатину - свега 22.772 динара и у Прибоју 24.054 динара.

Званична статистика такође показује да су просечне нето мајске плате у Србији ове године номинално једнаке платама исплаћеним у мају 2015. године, док су реално мање за 0,7 досто.

Просечна мајска плата мања је од овогодишње просечне априлске плате за 10,8 одсто, а реално за 10,9 одсто, а статистичари овај пад објашњавају динамиком исплате.

У Републичком заводу за статистику наводе да су крајем априла, због ускршњих и првомајских празника, исплаћене и зараде које би иначе биле исплаћене почетком маја.

"Поред тога, у априлу је извршена исплата бонуса за први квартал 2016. године, што је такође утицало на пад зарада исплаћених у мају", додаје се у саопштењу завода.


ПО УГЛЕДУ НА ХРВАТЕ Србија би могла добити сезонце на ваучере

Аутор:М. Ташковић

Свих 100.000 сезонских радника у пољопривреди следеће године би могло да има здравствену заштиту и плаћен стаж ако буде усвојен закон о запошљавању на ваучер.

Радна група за израду Нацрта закона о сезонском запошљавању у Хрватској се упознала с фукционисањем оваквог система. Тамо већ четири године послодавац може да запосли сезонског радника тако што купи купон који дневно кошта 2,7 евра.

- Куповином ваучера послодавац плаћа доприносе за пензијско, здравствену заштиту на раду и запошљавање, а на крају месеца плаћа порез на доходак од 25 одсто и прирез који у зависности од општине износи од нула до 18 одсто - истиче Здравко Зринушић, директор Пореске управе у Хрватској.

На тај начин, каже, послодавци лако и једноставно могу да дођу до сезонског радника и не плаше се више казни које се крећу од 1.300 до 6.500 евра ако не пријаве надничара.

- Послодавац може да запосли незапослене или пензионере. На добитку су и сезонци јер имају здравствену заштиту и иде им стаж, а држава смањује сиву зону економије. Само током прошле године имали смо 491.390 купљених ваучера - истиче Зринка Шпољарић из хрватске Службе за надзор запошљавања.

Она наводи да сезонски радник током календарске године може да ради највише 90 дана, и то за најнижу дневницу од 9,71 евро.

Занимљиво је да су у Србији идеју о сезонском раду на ваучер лансирали послодавци који не желе да ризикују да плаћају високе казне.

Бранислав Недимовић, потпреседник НАЛЕД-а и члан Радне групе, истиче да се послодавцима у пољопривреди због гломазне администрације сада не исплати да "пријављују и одјављују радника на неколико дана", па сезонци остају у сивој зони.

 

 



Четвртина предузећа пред стечајем 

Вучић очекује потврду да фабрика остаје у Србији 

Газде фабрика могу постати и власници земљишта 

Да 80.000 сезонаца не буду илегалци у пољопривреди 

Капитал тражи обучене раднике 

Пред стечајем 21.200 фирми  

Очи упрте у Торино 

"Лола" чека правду из Стразбура 

ЕПС болна тема - 15 година се прича, а мало се ради 

 


Четвртина предузећа пред стечајем

Аутор: Аница Телесковић

Током 2015. године 12.370 фирми било је у блокади дужој од 90 дана

После низа година непрофитабилности, привреда Србије прешла је у позитивну зону пословања. Према подацима Агенције за привредне регистре, 2015. годину предузећа су завршила у плусу од 143 милијарде динара, за разлику од претходне године када је остварен губитак од 132 милијарде динара. Број запослених током 2015. године повећан је за 21.360 људи. Ипак, када се завири у билансе ових компанија, слика и није тако ружичаста као што се на први поглед чини. Према речима Ружице Стаменковић, регистратора у регистру финансијских извештаја, проблеми високе задужености привреде нису превазиђени ни у 2015. години.

Јавна преузећа у плусу од осам милијарди

После десет година бележења негативних резултата јавна предузећа годину су завршила у плусу од осам милијарди. Премa речима Ружице Стаменковић из финансијских извештаја се види да је било штедње и смањења броја запослених. Број радника у односу на крај претходне године мањи је за 739. Иначе, 2014. јавна предузећа завршила су у минусу од 44 милијарде динара.Традиционално лоше резултате оствариле су компаније које су у процесу приватизације (губитак од 24 милијарде динара). Оно што је добра вест је да је њихов губитак у односу на претходну годину мањи за 60 одсто, али је то највећим делом последица смањења броја привредних друштава у овој категорији.И компаније које су у стечају и ликвидацији, очекивано, имају лоше резултате. Њихов минус на крају 2015. године износио је 39 милијарди динара, што је 20 одсто већи губитак него претходне године.

– Кумулирани губици су се прилично одомаћили у српској привреди. Тај негативни ресурс се понавља из године у годину и топи капитал српских привредних друштава – упозорава Стаменковићева.

Чак четвртина компанија има нето губитак изнад висине капитала, што значи да је 25 одсто српске привреде практично пред стечајем. Губитак изнад висине капитала целе српске привреде на крају 2015. године износио је 1.543 милијарде динара, док је кумулирани губитак достигао чак 3.476 милијарди динара. Током 2015. године 12.370 фирми било је у блокади дужој од 90 дана. Порастао је и степен укупне задужености предузећа са 1,8 на 1,84. То практично значи да компаније на један динар сопственог капитала користиле 1,84 динара позајмљених средстава.

Оно што је добро јесте да су укупни пословни приходи порасли 3,3 одсто, а 54.475 привредних субјеката пословало је са добитком. Њихова укупна добит је износила 467 милијарди динара, што је 14,6 одсто више у односу на 2014. годину. При томе је 1.385 предузећа прешло из негативне у позитивну зону пословања.

Бољи позитиван резултат привреде је, како је истакла Стаменковићева, резултат бољег пословног амбијента. Бруто домаћи производ (БДП), односно све што грађани и привреда створе за годину дана, лане је благо повећан за 0,7 одсто. Индустријска производња је порасла за 8,2, а извоз за 7,8 одсто. Инфлација је била на стабилном нивоу (1,5 одсто), а динар је у односу на евро ослабио свега 0,6 процентних поена.

На питање да ли је ова профитабилност одржива, Стаменковићева одговара да очекује побољшање пословних резултата у 2016. години с обзиром на то да се очекује и већи раст БДП-а.

Са друге стране, 27.521 фирма је остварила губитак, који укупно износи 323 милијарде динара. Говорећи о појединачним секторима, она је навела да су из сфере негативног у позитивно прешли трговина, прерађивачка индустрија, саобраћај и складиштење.

Када је о трговини реч, Стаменковићева је као негативну појаву истакла то што трговински ланци преваљују финансирање на добављаче тако што на њих преваљују своје обавезе.

– Уместо да своје пословање финансирају из кредита, они једноставно не плате добављаче и на тај начин угрожавају здрава предузећа, која су онда принуђена да у нови производи циклус уђу уз помоћ кредита. Такви „алтернативни извори финансирања” нису одрживи на дуги рок – упозорава Стаменковићева.

Охрабрујуће је да су привредна друштва која послују по тржишним условима током 2015. године драстично поправила свој резултат. Тако је добит на крају 2014. године у овим компанијама износила 14 милијарди динара, да би на крају прошле године достигла чак 198 милијарди динара.

Анализа је, како је објаснила Стаменковићева, заснована на 92.842 финансијска извештаја која су привредна друштва до краја фебруара доставила за статистичке потребе државе.

– Уобичајена је пракса да око 30.000 компанија уопште не преда финансијске извештаје. То не значи да резултати о пословању нису релевантни, јер је пракса показала да њих око 1.500 има промет већи од 500.000 динара. До доношења новог закона, закључно са 2013. годином, тужилаштву смо подносили пријаве за привредни преступ, али су они узимали у обзир само оне који имају промет преко 500.000 динара, јер су остали имали малу друштвену штетност. Сада је став тужилаштва промењен и ми смо у фази подношења 30.000 пријава за оне који нису доставили извештаје за 2014. годину. До краја 2016. године почећемо и са подношењем пријава за оне који нису поднели извештаје за 2015. годину – истакла је Стаменковићева.

 

Вучић очекује потврду да фабрика остаје у Србији

Пише: З. Радовановић

 * У компанија Фијат Крајслер аутомобили Србија траје пријављивање радника за добровољни одлазак из фабрике * Уколико се до 8. јула не пријави довољан број радника за добровољни одлазак из фабрике, следи списак технолошких вишкова

Упркос најављеном смањењу производње и отпуштању радника у крагујевачкој фабрици, "нема шанси да ће Фијат у догледно време да напусти Србију", сазнаје наш лист из кругова блиских делу топ менаџмента Групације Фијат Крајслер аутомобили у Торину.

Тај став пословодства, тврде наши извори, премијеру Александру Вучићу који ће сутра отпутовати у седиште Групације, пренеће други човек компаније ФЦА, Алфредо Алтавила.

Шта би, поред чврстих уверавања да Фијат остаје овде, Вучић сутра још могао да чује у Торину? Најпре то да у дугорочнијим плановима компанија предвиђа производњу још једног модела у Крагујевцу, чему ће да претходи редизајн "фијата 500Л", на чему се, иначе, већ дуже ради. Са измењеним ликом "велики фића" би на светским тржиштима требало да се појави догодине. Вучић би, с друге стране, могао да понуди Алтавили да држава Србија, као сувласник у ФЦА Србија, финансијски учествује у освајању новог модела аутомобила планираног за погоне крагујевачке фабрике.

Делимична обавеза државе је да код новог модела финансијски учествује у изради алата и евентуалне набавке додатне опреме, а не и у финансирању освајања и маркетиншкој промоцији тог модела, што је подухват "тежак" око милијарду евра и у потпуној је надлежности централе Фијата. Ипак, уколико због упошљавања крагујевачке фабрике, пројектоване за 300.000 возила годишње и довођења нових Фијатових добављача у Србију, такав договор сутра буде постигнут, онда би држава,. Сразмерно свом уделу, требало да одреши кесу за неких 300 милиона евра. Уколико Србија тај новац нема, нови модел ће у Крагујевац да стигне кад у централи Фијата процене да је за то дошло време.

Али, зато ће се у Торину највероватније разговарати о уговорним обавезама које Србија није испунила - изградњи ауто-пута од Крагујевца до Коридора 10, модернизацији дела локалне пруге до укључења на линију Београд - Бар.

Оно што Вучић сутра у Торину неће да чује, је да би менаџмент ФЦА могао да повуче одлуку о укидању једне од три производне смене и отпуштању 900 од око 3.200 крагујевачких радника, што ће да изазове отказе за још 600 људи из кооперантских фирми Мањети марели, Џонсом контрол, Сиџит и ПМЦ. Та одлука је, због слабијег пласмана "фијата 500Л", пре свега на америчком тржишту, и свођења производње на 75.000 аутомобила годишње - неопозива.

Иначе, пријављивање запослених за добровољни одлазак из фабрике почело је још у понедељак и трајаће, као што је наш лист већ најавио, највероватније до 8. јула, а први пресек, када ће бити објављено колико радника је спремно да напусти фирму, очекује се крајем ове недеље.

Шта ће се догодити ако се за добровољни одлазак не пријави довољан број радника, у синдикату ФЦА јуче нису могли да предвиде, али председник те организације, Зоран Марковић, каже да ће о томе бити речи када се, према договору са састанка од прошлог викенда, поново сретну са премијером, средином наредне седмице.

- Очекујемо да ће Вучић после састанка у Торину моћи нешто више да нам каже о будућности и даљем развоју фабрике, о производњи још једног модела, о укупном броју радника који би требало да оду из фабрике. За сада, одлазе само они који добровољно прихвате понуђени социјални програм - тврди Марковић.

Наш лист сазнаје да ће, уколико се до 8. јула за одлазак из фабрике не пријави предвиђен број радника, у ФЦА Србија бити направљени спискови технолошког вишка. Али, они који се ту буду нашли, моћи ће да рачунају само на законом прописану отпремнину, која је много мања од садашње понуде.

 

Обустављена производња "фиће"

У крагујевачкој фабрици је у понедељак, после друге смене, привремено обустављена производња све три верзије "фијата 500Л". Монтажне траке неће радити до краја недеље, а радници ће накнадно бити обавештени да ли ће производња поново бити покренута наредне седмице, или ће принудни одмор потрајати до краја изјашњавања о понуђеном социјалном програму. То би био додатни "аргумент" да је, ипак, боље да узму шта им се нуди, док није касно... Изгубљена производња би, након свођење овогодишњег плана, релативно брзо била надокнађена.

 

Богата отпремнина

Понуђени социјални програм за добровољни одлазак из ФЦА Србија, садржи законску отпремнину, која представља збир трећине зараде запосленог у протеклих 12 месеци, за сваку навршену годину стажа у Фијату, као и накнаду за случај незапослености, коју исплаћује компанија, а чији износ зависи од дужине стажа осигурања запосленог. Запослени који одлуче да напусте радна места могу да рачунају и на фиксни део у износу од 3.000 евра, уз накнаду за неискоришћени годишњи одмор и регрес за ову годину. Износ отпремнине кретаће се од 4.800 евра, за оне најбројније, са три године стажа, до 12.000 евра за запослене са 30 година стажа.

 

Газде фабрика могу постати и власници земљишта

Аутор:Љ. Малешевић

Пре годину Скупштина Србије усвојила је Закон о претварању права коришћења грађевинског земљишта у право својине над њим уз накнаду, али ће пуна примена почети овог месеца.

Након усвајања Закона, министарка грађевинарства и инфраструктуре Зорана Михајловић објаснила је да је његов главни циљ да оконча својинску трансформацију над грађевинским земљиштем да би се откочиле инвестиције у том сектору.

Оцењује се да ће примена тог закона поспешити развој посрнуле грађевинске индустрије у Србији, тим пре што застој у тој области траје већ неколико година јер је Уставни суд Србије прогласио неуставним тадашњи Закон о планирању и изградњи. Тиме је дошло до стагнације у издавању грађевинских дозвола, а самим тим и до својеврсне блокаде грађевинске индустрије.

Нови Закон о конверзији грађевинског земљишта се, између осталог, односи и на сва лица која су право коришћења грађевинског земљишта стекла у поступку приватизације, стечајног или извршног поступка. То значи да инвеститори који су право стекли током приватизације, неће моћи да то право пренесу на друга лица и инкасирају на вредности земљишта, већ ће бити у обавези да изврше конверзију по тржишној врдности земљишта. Исто ће важити и за српске бизнисмене који су куповали фирме с циљем да на њиховим местима граде некретнине.

Треба нагласити да ће конверзију плаћати и друштвена предузећа, спортска друштва и сва лица коју су право коришћења израдње стекла до 13. маја 2003. године.
Саветник у НАЛЕД-у Иван Радак оценио је да је одлука Уставног суда довела до тога да је већ неколико година грађевинско земљиште де факто блокирано за инвестиције, као и да ће нови закон омогућити даљу градњу, што је веома важно за инвеститоре који ће тек сада имати могућност да користе одредбу којом је прописано да корисници права на конверзију уз накнаду могу тражити његово претварање у право закупа грађевинског земљишта на 99 година. Тиме је, како истиче, тим лицима омогућено да остваре право да граде на том земљишту, без условљавања да прво стекну право својине.

– Законодавац је заправо омогућио бесплатну конверзију изграђеног земљишта, самим тим је корисник права на конверзију уз накнаду изједачен са свим другим лицима којима је дозвољена бесплатна конверзија и тиме се откључава градња – оценио је Радак.
По одредбама поменутог закона, уколико се врши конверзија изграђеног грађевинског земљишта, подносилац захтева ослобађа се плаћања накнаде за конверзију оног дела земљишта које се користи за редовну употребу објекта. Уколико је пак реч о неизграђеном земљишту, на њему се дозвољава дугорочни закуп, при чему закупнина за 99 година мора бити еквивалентна тржишној цени земљишта. Након што се на њему изгради објекат, закупац може конвертовати своје право у право својине и тиме умањити цену конверзије за вредност изграђеног земљишта.

Доследном применом закона на читавој територији Србије успоставиће се право својине над грађевинским земљиштем, а прво коришћења, као наслеђе из прошлости, отићи ће у историју. Улагачи ће, осим правне сигурности, кроз тај закон као бенефит добити и брзо издавање дозволе за градњу, а тиме ће оживети грађевинска индустрија Србије. Када почне потпуна примена Закона, а то је 28. јул, сви корисници ће као услов за добијање грађевинске дозволе морати да изврше конверзију земљишта.

Инвеститори ће пожурити

Очекује се да заинтересовани инвеститори од краја овог месеца почну да подносе захтеве за конверзију, а уколико све буде ишло утврђеним темпом, може се очекивати раст инвестиција. Процењено је да ће већи део инвеститора пожурити да искористи своје право на изградњу по основу постојећег права коришћења. С друге стране, након што се конверзија спроведе, корисници ће постатити власници земљишта и моћи ће њиме слободно да располажу, односно да своје право пренесу на лица која имају жеље да инвестирају у конкретну локацију.
 

Да 80.000 сезонаца не буду илегалци у пољопривреди

Аутор:Љ. Малешевић

У готово свим омладинским задругама тренутно је највише понуда за запошљавање сезонских радника у пољопривреди, али је интересовање веома мало: само у новосадским има око 400 таквих слободних радних места, а заинтересовани се могу пребројати на прсте једне руке. Већ неколико година пољопривредници у Војводини не могу да нађу сезонске раднике јер млади, због мале зараде – а она се креће од 1.200 до 1.500 динара дневно – као и тешких услова рада, заобилазе те послове.

Да је тешко наћи сезонске раднике за брање вишања, трешања, кајсија, бресака, јабука, крушака сведочи и Илија Тешић из Ечке, коме и ове године недостаје десетина радника.
– Младима је 1.200 динара дневно мало – каже Тешић. – Посао није лак па и кад имам млађих сезонаца, то су обично они са села кои су навикли да раде, али њих је све мање у провинцији. Млади из градова пре свега се стиде да дођу, проблем су им и путовања до воћњака и тежак рад. Невероватно је да нам као сезонци дођу старији људи из Врања, а ови који су ближе и имају снаге – седе код куће.

Процењује се да на сезонским пословима у пољопривреди у Србији годишње буде ангажовано око 100.000 људи, од чега око 80 одсто ради у сивој зони. Потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а Бранислав Недимовић  истиче да се кроз нови законски оквир мора решити питање сезонских радника у пољопривреди, али и другим областима. Он објашњава да у постојећим прописима постоји инструмент који регулише ангажовање сезонских радника, али да је због великог броја бирократских процедура, послодавцима лакше да их не користе, односно заобилазе.

– Тако, рецимо, за тродневни посао брања јабука послодавац сезонца мора да пријави у Фонд ПИО на почетку тог посла и да га ођави на крају, што га излаже трошку два пута у седам дана – истиче Недимовић. – Осим тога, најчешће се ради о фирмама које су ван седишта локалне администрације, што такође ствара додатни трошак. Због тога су све стране у незавидном положају: радници нису пријављени и немају здравствену заштиту, послодавци су у црној зони, а држава ништа не добија у буyет.

Због тога је НАЛЕД покренуо иницијативу за доношење новог закона који би регулисао ту област, а његова решења темеље се на систему ваучера. Недимовић каже да „не треба измишљати топлу воду” јер ефикасно решење већ постоји у Хрватској, где послодавац унапред купује ваучере, које потом, по обављеном послу, лепи на уговор о ангажовању сезонског радника.

– Уз то, радник на основу тог уговора, осим што је правно заштићен, може да упише и свој стаж. За доношење таквог закона, осим процедуралних ствари, потребна је и политичка воља. Закон може бити спреман у октобру-новембру, а до краја године може бити усвојен, што значи да би цео систем запошљавања сезонских радника могао функционисати већ у следећој пољопривредној сезони – каже Недимовић.

 

Здравствено осигурање

Ваучери за сезонске раднике би, уколико би били као они у Хрватској, осим што би омогућили право на здравствену заштиту и пензијско осигурање, штитили раднике и од повреда на раду, које су честе у воћњацима и на њивама.
У исто време, они би добродошли и послодавцима, који онда не би били принуђени на то да раде у сивој зони или да два пута недељно пријављују и ођављују сезонце или да имају проблема када они после једног дана напусте посао. На крају, корист од ваучера за сезонце има и држава јер део доприноса за ангажовање радника у воћњацима, повртњацима или на грађевини сливао би се у државни буџет.
 

Капитал тражи обучене раднике

Аутор:Љ. Малешевић

Неспорно је да је радна снага у Србији јефтина, и та чињеница је за послодавце веома важна. Но, и поред тога, велики део радних места остаје непопуњен.

Једноставно, данашње послодавце интересују практична знања и они због тога траже „готове” раднике. Ниво квалификације није само ниво образовања него и ниво стечених вештина, а мали број оних који су данас на евиденцији незапослених може се похвалити практичним знањем да одмах стане за машину или настави започету производњу.

По подацима  сајта за понуду послова „Инфостуд”, на једно радно место у Србији пријави се чак 130 кандидата, од којих већина нема радно искуство и тешко може пронаћи неки пословни ангажман. Сама та чињеница јасно указује – а на то скрећу пажњу и на овом сајту – да су сва искуства вредна јер без њих данас тешко да било која незапослена особа, и поред доказаних квалификација, може добити радно место. Због тога се незапослени и усмеравају на стицање радног искуства па макар то чинили и кроз волонтирање или стажирање за малу или никакву плату.

Многи од преко 700.000 незапослених имају дипломе, било факултетске било средњошколске, али не и практична знања, а за послодавце ништа не значи њихов пристанак да раде за мале плате јер је потребно много времена да они почну да стварају и доносе профит фирми која им је дала радно место. Другим речима, мало је послодаваца који ће инвестирати у Србију само због тога што је радна снага јефтина уколико она нема потребна знања да одмах крене у стварање добити и производњу.

У многим европским државама сама диплома није гарант запошљавања. Послодавце интересује шта запослени зна и може да ради одмах по доласку на радно место, и то је заправо једино што су спремни да плате па је због тога често зарада на таквим радним местима већа од оне коју имају запослени с високим образовањем у државним службама. Управо због тога чак и они који имају факултетске дипломе често раде послове за које оне нису неопходне и битне. То што раде послове за које се нису школовали их не омета у каријерном напредовању на радном месту на којем су и да се додатно усавршавају за нешто што нису студирали. Многи дођу и до пензије радећи нешто што им је одредило тржиште, а не оно што су школавањем желели да постану. 

Велики проблем у Србији је неусклађеност образовања и потреба тржишта рада, али и још дубоко укорењено веровање да је мерило за запошљавање диплома. Нико не може оспорити да је диплома битна и важна за свако занимање, али због лошег образовања она једноставно није довољна. Залуд су уверавања стручњака да се дипломом не доказују стечене вештине, способности и степен самосталности у раду, што је практично све оно што послодавце данас интересује. Велики део кривице у томе сноси и сама држава, која није на време кренула да мења национални оквир квалификација и да га прилагођава тржишним условима и захтевима нових послодаваца.

 

Образовање пре свега

Због кашњења у промени начина образовања и припреме младих за савремено тржиште рада, Србија наредних година мора убрзано радити на увођењу европског оквира квалификација, који доноси виши ниво самосталности и одговорности школованих кадрова. Мандатар Александар Вучић најављује да ће управо образовање бити важан део његовог експозеа и будућег програма владе, а да суштина реформе у тој области мора да буде прављење моста између едукације и српске економије.

– Не интересује ме каква вам је диплома, већ шта знате, интересује ме умете ли да да поставите ротор у хеликоптер, поправите водокотлић, да напишете тужбу – поручио је Вучић, додајући да о моделу образовања Србија треба да учи од Швајцарске, Немачке, Данске или Аустрије.
 

 

 

Пред стечајем 21.200 фирми

Аутор:С. БУЛАТОВИЋ

 

Српска привреда лане пословала у добитку од 1,2 милијарде евра, али је притиснута нагомиланим губицима. Свако четврто предузеће има губитке изнад висине капитала, укупно "тешке" 1.520 милијарди динара

СРПСКЕ фирме су после година пословања са губитком, лане коначно завршиле у "плусу" од 1,2 милијарде евра, па су изгледа окончале период осипања радне снаге. Лане су упослиле 21.360 више људи. Остварени профит, међутим, није довољан да надмаши губитке гомилане претходних година. Од 3.476 милијарди динара прикупљеног "минуса" привреде, чак 1.520 милијарди динара премашује висину капитала предузећа. Свакој четвртој фирми, а реч је о њих 21.200, зато прети стечај или ликвидација - подаци су из Саопштења о пословању привреде у 2015. Агенције за привредне регистре.

Највећи број предузећа је достигао профит, а међу њима су најбројнија она која послују по тржишним принципима. До зараде и даље не могу да дођу фирме у приватизацији и стечају и ликвидацији. Чак је и јавни сектор успео да пређе у "зелено". Од 485 јавних предузећа, позитивно је пословало њих 350. Смањили су број радника за 739.

- Јавна предузећа су у 2015. години евидентно штедела - објашњава Ружица Стаменквић, регистратор Регистра финансијских извештаја АПР. - Евидентан је и већи проценат наплате потраживања. Што се тиче фирми чији кумулативни губитак премашује вредност капитала, она су у изузетно тешкој ситуацији и њима прети стечај. Највећи део тог губитка, 41,5 одсто, остварила су микро предузећа. Трећина је код великих система, непуних 13 одсто мала и 12,3 одсто средња предузећа.

У српској привреди су проблематични извори финансирања. Подаци показују да је фирмама лане недостајало укупно 740 милијарди динара за финансирање сталне имовине и залиха. И они су надокнађени краткорочним задуживањем. Тако је порасла и задуженост. На сваки динар сопственог капитала, српска предузећа су у дугу од 1,84 динара. Многи су прибегли алтернативним изворима - неплаћању добављача.

- Поједина привредна друштва су терет финансирања пребацила на добављаче тако што им нису измиривала обавезе - напомиње Ружица Стаменковић. - Добављачи су зато у тешком положају и нови циклус производње су морали да финансирају из кредита. Тако се угрожавају здрава предузећа и почиње спирала неликвидности. Непоштовање финансијске дисциплине се везује за јавна предузећа, моћне компаније и велике трговинске ланце. Привреда је оствареним добитком преокренула правац, али да би изашла из неравнотеже потребно је да послује са профитом и наредних година.

 

НЕ ПРЕДАЈУ ИЗВЕШТАЈЕ

Годинама уназад око 30.000 предузећа избегава законску обавезу и не подноси годишње финансијске извештаје. Тако је било и лане. Међу њима, међутим, већина и не остварује значајан промет.

- До 2013. године ства Тужилаштва је био да се подносе пријаве против предузећа која имају годишњи пормет већи од 500.000 динара, а не подносе извештај - објаснила је Ружица Стаменковић, регистратор АПР. - Таквих је увек било око 1.500. Од новог закона, став Тужилаштва је да се подносе пријаве против свих. Ми тренутно то радимо за све оне који нису поднели извештаје за 2014. годину.

 

Очи упрте у Торино

Аутори:М. Л. - П. Ж.

 

Вести из Торина данас ће са нестрпљењем чекати више од 3.200 породица радника запослених у "Фијатовој" фабрици у Крагујевцу

ВЕСТИ из Торина данас ће са нестрпљењем чекати више од 3.200 породица радника запослених у "Фијатовој" фабрици у Крагујевцу. Јер од раног јутра, у престоници италијанске ауто-индустрије, председник Владе Александар Вучић на састанку са директором "Фијата" за Европу и Африку Албертом Алтавилом и његовим најближим сарадницима, покушаће да добије гаранције за останак овог аутомобилског гиганта у Србији и после 2018. године. Јасно је и да је намера српског председника Владе и да започне разговоре око производње другог модела возила, јер продаја "фијата 500Л" пада на светским и европским тржиштима, што је довело и до одлуке руководства "Фијата" да укине једну од три смене.

Од ових преговора зависи судбина великог броја запослених, не само у крагујевачкој фабрици "Фијат Крајслер аутомобили Србија" већ и код бројних коопераната ове италијанско-српске компаније. У међувремену, у крагујевачкој фабрици траје изјашњавање радника за добровољни одлазак уз стимулативне отпремнине које износе од 300 до 1.800 евра по години стажа.

- Први "пресек" пријављивања за добровољни одлазак знаће се 8. јула - каже за "Новости" Зоран Марковић, председник Самосталног синдиката - После тог рока видећемо шта даље и да ли ће се евентуално ићи на проглашење технолошког вишка.

 

"Лола" чека правду из Стразбура

Аутори:П. Ж. - С. Б.

 

Некадашњи радници чувеног металског комплекса не мире се са отказима и лошом приватизацијом. Бивши запослени у "Монтавар Лоли" тврде да их је послодавац незаконито отпустио. Угашено шест елитних фабрика

БИВШИ радници "Монтавар Лоле", њих 320, и даље се надају правди. Чекају хоће ли Европски суд за људска права у Стразбуру пресудити у њихову корист. Иза себе имају године суђења у којима су покушавали да докажу да им послодавац дугује више месечних плата и да их је незаконито отпустио отеравши фирму у ликвидацију. Фирма која "издише" још од 2010. један је од резултата приватизације некада чувеног комплекса "Иво Лола Рибар".

Са судбином шест елитних фабрика и 18 зависних предузећа "Лоле" не могу ни данас да се помире бивши запослени окупљени у Удружењу "Лолинци". "Монтавар Лола" је настао приватизацијом фабрике "Лола Фабрика алатних машина" 2007. за 4,8 милиона евра. Купац је била "Нова метална" из Марибора, која је четири године касније ту фабрику понудила за 22,5 милиона евра.

- Реална вредност капитала ове фирме износи најмање десетоструко више - тврди Михаило Сарић, председник протестног одбора отпуштених радника. - Фабрика алатних машина је у оквиру "Лола система" била лидер у производњи савремених машина. Годишњи извоз је достизао до 60 милиона долара, а више од 60 одсто је постизала "Фабрика алатних машина". Купац је, међутим, за багателне паре дошао у посед фабрике за чији програм није имао никаквог претходног искуства и знања. Последице су се одмах виделе. Замирао је програм алатних машина, а све више је форсирана производња простих заварених конструкција. Врхунски мајстори премештани су на послове нижег степена сложености уз отпуштање једног броја радника.

Удружење "Лолинци" тврди да власник "Монтавар Лоле" није поштовао уговорну обавезу, да је демонтирао више капиталних машина без којих није било могуће остваривање основне делатности.

- Кроз ову трговину власник је остварио вишемилионску незакониту зараду - додаје Сарић. - Колико је било нелогичности у процени вредности имовине, најбоље показује податак да је "гентри" машина, која је тада била чудо технике, процењена и плаћена у приватизацији 90.000 евра. Купац је њу одмах препродао за 650.000 евра. До овакве незаконите трговине не би дошло да су надлежни у "Лола систему" контролисали понашање купца. Пошто нико од званичника није реаговао, Удружење "Лолинци" је 2010. Агенцији за приватизацију поднело захтев за раскид приватизације.

И ту настаје права збрка. Агенција се обратила руководству "Лола система" и преко њега тражила да се о наводима изјасни власник "Монтавар Лоле". Он то није учинио, па је "Лола систем" чекала да Агенција провери наводе "Лолинаца".

- Власник "Монтавар Лоле" је притиснут великим дуговима и вишемесечном блокадом фирме покренуо поступак њене ликвидације - додаје Сарић. - Одмах је поделио масовне отказе за свих 320 запослених радника. Ликвидација и даље траје, а он ради преко своје прве фирме "Монтавар Метална Лола".

 

БЕЗ ОДГОВОРА

Наводе чланова Удружења "Лолинаца" покушали смо да проверимо у предузећу "Монтавар Метална Лола" које је уписано као стопроцентни власник предузећа "Монтавар Лола". Одговор, нажалост, нисмо успели да добијемо.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЕПС болна тема - 15 година се прича, а мало се ради

Извор: Н1

 

Реструктурирање ЕПС-а, смањење трошкова пословања и повећање цене струје су теме о којима се више говори, него на којима се ради. Према признању мандатара, у аранжману са ММФ-ом ЕПС је најболнија тема, а стручњаци за Н1 упозоравају да ће ово јавно предузеће тешко остати финансијски одрживо ако број запослених не буде смањен до краја године.

Социјално пословање ЕПС-а, прекомерно запошљавање и цена струје били су на агенди за хитно решавање још пре 15 година, па времена за чекање више нема. Директор Светске банке у Србији упозорава: ЕПС троши превише на плате запослених и то је једна од највећих ставки у пословању.

"Тешко да ће постати финансијски одржив, ако број запослених не буде смањен до краја године, и ако се трошкови за плате не смање за 15 одсто у периоду од пет година. Без примењеног плана консолидације, ЕПС ће до краја 2019. године имати дуг од скоро две милијарде евра, што је више него дуг Србијагаса", каже Тони Верхеијен, директор Светске банке у Србији.

ЕПС је до сада три пута одлагао достављање систематизације, а предлог Светске банке је дефинисати радна места која нису неопходна, уместо смањења плата за 15 одсто свим запосленима. Редуковање броја запослених у ЕПС-у, додају, је само један од елемената финансијске консолидације.

Међу осталима су: цене, велики губици у трансферу електричне енергије, недостатак инвестиција, јавне набавке и реорганизација у пословању.

Реформа Електропривреде треба да доведе до тржишног пословања, поручује члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

"Свакако да има вишкова, свакако да има нерационалности и сама цена струје кад се поредимо са регионом није довољно рентабилна у Србији да би могла да омогућава ЕПС-у да инвестира у нова постројења струје, тако да ту свакако има огромних проблема које треба решавати", наводи.

После састанка с ММФ-ом прошле недеље порука мандатара: ЕПС је најтеже питање у склопу аранжмана.

"Како ћемо да проведемо ствари у ЕПС-у, како ћемо да извршимо рационализацију у ЕПС-у, другачију систематизацију, биће тешко али морамо тиме да се бавимо", рекао је Александар Вучић 21.06.2016.

Програм ММФ-а за приоритет поставља реорганизацију ЕПС-а и систематизацију до краја јула, а међу кључним очекивањима је и дефинисање цена до краја године.